Lepotica pored Tise

Isto­ri­ja­tom grad­nje hra­ma i nje­go­vim biv­stvo­va­njem, kroz oko dva i po ve­ka, ba­vi­li su se isto­ri­čar umet­no­sti Ve­sna Maj­sto­ro­vić i ar­hi­tek­ta kon­zer­va­tor Spo­men­ka Uro­še­vić, iz Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re Zre­nja­nin, i Dra­gan Ra­u­ški, gra­đe­vin­ski in­že­njer, ko­ji se za­šti­tom gra­đe­vin­ske ostav­šti­ne ba­vi u op­šti­ni No­vi Be­čej. Oni su auto­ri mo­no­gra­fi­je ko­ja iza­šla upra­vo po­vo­dom po­sled­nje re­kon­struk­ci­je Hra­ma Sve­tog Ni­ko­le.

Po re­če­noj mo­no­gra­fi­ji i pre­ma cr­kve­nom „Le­to­pi­su” ko­ji je od 1918. go­di­ne za­po­čeo da vo­di pa­roh Bo­ško Pe­car­ski, a ko­ji se ču­va u sa­mom hra­mu, jed­na od mno­go­broj­nih re­sta­u­ra­ci­ja cr­kve ura­đe­na je 1858. go­di­ne, da bi tek na­kon se­dam­de­set go­di­na, tač­ni­je 1928, Hram Sv. oca Ni­ko­la­ja bio po­no­vo pot­pu­no ob­no­vljen.

Na­i­me, ob­no­vlje­ne su iko­ne na iko­no­sta­su i dru­ge iko­ne u cr­kvi, fre­ske po zi­do­vi­ma ko­je su bi­le već pot­pu­no po­tam­ne­le od di­ma i ča­đi, sa­ma cr­kva je po­zla­će­na, kao i mo­lo­va­na i de­ko­ri­sa­na, spo­lja i iz­nu­tra. Za­tim su u na­o­su i pev­ni­ca­ma iz­ra­đe­ni i po­sta­vlje­ni no­vi sto­lo­vi, kao i no­vi am­von. Ta­da je po­sta­vljen i no­vi pod od be­lo­si­vih ke­ra­mič­kih plo­či­ca uve­ze­nih iz Če­ho­slo­vač­ke. Uve­de­no je i elek­trič­no sve­tlo u hra­mu. Po­sao oko ta­da­šnje ob­no­ve hra­ma bio je po­ve­ren umet­ni­ci­ma: sli­kar­ski rad Va­si Po­mo­ri­šcu, aka­dem­skom sli­ka­ru iz Be­o­gra­da (ro­dom iz Mo­do­ša, ka­ko se ta­da zvao da­na­šnji Ja­ša To­mić), i Zdrav­ku Se­ku­li­ću iz Be­o­gra­da (ro­dom iz Sur­du­ka), po­zla­tar­ski rad Ig­nja­tu Đor­đe­vi­ću, po­zla­ta­ru iz Be­o­gra­da, mo­ler­sko-de­ko­ra­ter­ski rad Ni­ko­li Stan­ko­vi­ću iz Be­le Cr­kve, gra­đe­vin­ski po­sao pred­u­zi­ma­ču Fra­nji Vaj­di iz Vra­nje­va, a sto­lar­ski po­sao Du­ša­nu To­ma­še­vu iz Vra­nje­va, kao i iz­ve­snom Ki­šu iz No­vog Be­če­ja.

Oko sre­di­ne 1981. go­di­ne iz­vr­še­na je jed­na od ve­ćih ge­ne­ral­nih spo­lja­šnjih oprav­ki hra­ma u XX ve­ku: izo­la­ci­ja, mal­te­ri­sa­nje i kre­če­nje s far­ba­njem. Iz­vo­đač ra­do­va je bio Bo­ra Sto­ja­no­vić, zi­dar iz Cr­ne Tra­ve.

 Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re Zre­nja­nin iz­ra­dio je 2009. go­di­ne Kon­zer­va­tor­ski ar­hi­tek­ton­sko-gra­đe­vin­ski pro­je­kat za naj­no­vi­ju sa­na­ci­ju cr­kve, na zah­tev Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve­ne op­šti­ne No­vi Be­čej. Gra­đe­vi­na je mo­ra­la da se za­šti­ti od br­zog pro­pa­da­nja iza­zva­nog vla­gom. Tre­ba re­ći da je po­me­nu­ta troj­ka auto­ra mo­no­gra­fi­je, uz Bo­ja­na Ko­ji­či­ća, ta­ko­đe isto­ri­ča­ra umet­no­sti iz po­me­nu­tog zre­nja­nin­skog za­vo­da, naj­za­slu­žni­ja za pri­pre­mu i obi­man po­sao re­sta­u­ra­ci­je. Ona je bi­la naj­o­bim­ni­ja do sa­da i njo­me je, na du­že vre­me, od­lo­že­no pro­pa­da­nje vred­ne gra­đe­vi­ne.

Pri­ča o za­šti­ti kul­tur­nih vred­no­sti, ka­da je reč o Hra­mu Sve­tog Ni­ko­le, bi­će za­o­kru­že­na ka­da se oba­vi ne­mi­nov­na re­kon­struk­ci­ja mo­bi­li­ja­ra i iko­ne u nje­mu. Ustva­ri, reč je i o naj­vred­ni­jem de­lu kul­tur­nih do­ba­ra ve­za­nim za ovu cr­kvu. Ta su do­bra sta­ri­ja od sa­mog hra­ma i ov­de su pre­ne­ta iz sta­ri­je cr­kve po­sve­će­ne Us­pe­nju Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, s oba­la Ti­se.