„Crveno-beli” Partizan

„Ko je to očekivao posle četiri uzastopne Partizanove pobede u prolećnom delu prvenstvu!”, zapitao se izveštač I. Pajević. Ipak, domaćin nije pobedio – taj meč, odigran 31. marta 1957. završio se nerešeno (2:2).

Danas je nezamisliv Partizan u dresovima kakve nosi njegov najveći rival Crvena zvezda, ali, eto, u ono vreme, izuzev „Sportovog” saradnika iz glavnog grada Crne Gore, na to niko nije obraćao pažnju. Tada je Partizanova klupska boja bila crveno-plava i dresovi u raznim kombinacijama s nekom od njih nisu padali u oči kao što bi to bilo sada.

Jedino su posle toga u nekim novinama peckali Partizan, kome su tog proleća u prvenstvu kola krenula nizbrdo, da mu nije pomoglo što je igrao u dresovima prvaka (Crvena zvezda je tada bila šampion). Partizan je, ipak, tu sezonu pamtio po dobrom. 

Em što je u četvrtfinalu Kupa Jugoslavije pobedio Crvenu zvezdu, koja je te godina bila polufinalista Kupa evropskih šampiona, s 4:2 (gubio je u drugom poluvremenu s 2:1), em je u finalu, 26. maja 1957, osvojio prelazni srebrni pehar, koji je poklonio lično Tito, pobedivši s 5:3, iako je na poluvremenu bilo 3:0 za beogradski Radnički!? Na toj utakmici Partizan je nosio crvene dresove.

Crno-beli dresovi zaCrvenu zvezdu

Duško Antonić, autor knjiga o sportu u Beogradu, posebno na Zvezdari, kao dečak čudom nije mogao da se načudi što je tim iz Malog Mokrog Luga igrao u crno-belim dresovima, iako se zvao Crvena zvezda. Posle mnogo godina je saznao i zašto. Nekada sportska oprema nije mogla da se kupi u prodavnicama, nego je naručivana kod proizvođača. Iz Malog Mokrog Luga su odredili trojicu svojih članova da odu u Kombinat „Sport” i naruče kakve dresove hoće. Posle dva-tri meseca razrogačili su oči kad im je stigla roba – dresovi su bili crno-beli! Ispostavilo se da su sva trojica članova komisije bili „partizanovci”. Pošto bi nova porudžbina opet „pojela” nekoliko meseci nije bilo izbora – Crvena zvezda iz Malog Mokrog Luga je igrala u „Partizanovim dresovima”.