Gledanija van Evrope

Uoči revanša polufinala fudbalske Lige šampiona, u kojima se sastaju Real – Bajern (1. maj, 20.45 č, prvi meč 2:1) i Roma – Liverpul (2. maj, 20.45 č, 2:5), očekuje se da finale u Kijevu 26. maja spoji Real i Liverpul. Bila bi to repriza pariskog finala iz 1981. kada su „crveni” sa 1:0 pobedili „kraljeve” čiji je trener bio Vujadin Boškov. 

Ova kombinacija finalista, osim što bi bila istorijski najatraktivnija sabirajući 17 titula prvaka Evrope (španski velikan 12), donela bi na jedno mesto 4,3 milijarde evra vrednosti ovih fudbalskih „kompanija”, prema analizi fudbalskog odseka jedne od vodećih revizorskih kuća KPMG. Realov biznis od 2,97 milijardi evra je najveći u svetskom fudbalu, ispred Barseloninog od 2,77 i Bajernovog od 2,45. Liverpul „kaska” sa poslom teškim 1,33 milijarde, a Romin je 450 miliona evra.

Publika će ovu sezonu pamtiti po rezultatskoj propasti Barselone, Mančester sitija, Mančester junajteda i Pari Sen Žermena, Ronaldovoj golgeterskoj seriji čiji su vrhunac bile „makazice” protiv Juventusa, i možda onome što je Liga šampiona sačuvala za kraj, ali tržište je već „reagovalo” donoseći četvrtfinalistima zbirno 700 miliona evra veći priliv nego godinu pre. Promenjena su četiri tima, ali lane je Lester ulaskom među osam preko Lige šampiona inkasirao 81,7 miliona evra, više nego osvajač Real po istom osnovu (81).

Pet engleskih klubova je zahvaljujući tekućoj Ligi šampiona steklo 293 miliona evra, a može da stigne i do 310 zavisno od učinka Liverpula, prvog među njima sa već obezbeđenih 65,5 miliona. Klubovi sa većim prihodima, računajući i prethodne dve sezone, u nokaut fazi prolaze dalje u 78 odsto slučajeva: u kasu aktuelnog dvostrukog prvaka Reala je prošle sezone ukupno ušao 671.000.000 evra (vicešampion Juventus 412.000.000). 

Sa novim ciklusom marketinških i tv prava do 2021. takmičenje će izvesno nastaviti trendove profita. Nakon postepenog rasta od 2005. (607.000.000) do 2015. godine  (1.465.000.000), Liga šampiona je ostvarila priliv od 2,03 milijarde evra pretprošle i 2,09  prošle sezone (godišnji nagradni fond oko 1,4 milijarde evra).

Ove brojke su u suprotnosti sa padom gledanosti od dva procenta u Zapadnoj Evropi, upravo u poslednje dve sezone (7 % u Nemačkoj od 2014.), ali je reč o manjoj dostupnosti utakmica van tv kanala koji se posebno plaćaju. Prvi put će samo tako moći da joj se pristupi u Velikoj Britaniji, novim ugovorom BT sporta koji je prava prenosa platio 35 % više nego za prethodni trogodišnji period: 1,38 milijardi evra. 

Sudeći po globalnom istraživanju koje se, u saradnji sa nekoliko vodećih sponzora Lige šampiona, sprovodi dva puta godišnje u 24 zemlje, u Zapadnoj Evropi je najpopularnija u Španiji i Italiji gde barem njen deo gleda 61 odsto stanovništva (u Francuskoj 42 %), dok je interesovanje još veće van Starog kontinenta sa praćenjem od 55 % populacije u proseku. Tamo su i tv rejtinzi u porastu (2 %), s tim što je u zamahu na Bliskom istoku (12 %) i u Kini (13 %). Uefa zbog toga i ima ideju da uskoro neko finale bude van Evrope.

Sa manjom izloženošću u besplatnim prenosima, sponzori će morati da postanu kreativniji u privlačenju pažnje. Peter Viljems, Uefin šef marketinga, tvrdi da će pokrovitelji Lige šampiona imati više uspeha kada, umesto zadržavanja na podacima o broju gledalaca, budu dublje analizirali njen tv auditorijum. Prema njegovim rečima, budućnost Lige šampiona je u „ciljnom marketingu” u kojem Uefa „nastoji da konkuriše Fejsbuku”.

Od aktuelnih polufinalista, najveći prihod od reklama je prošle sezone imao Bajern sa 295 miliona evra, ispred Reala (259), Liverpula (139) i Rome (29). Kada je reč o zaradi ostvarivanoj samo u danima utakmica, sa 117 miliona evra prvi je bio španski velikan, za kojim su sledili nemački (84), engleski (69) i italijanski (22).

Jedan od većih nemačkih servisa za marketinška istraživanja utvrdio je da je brend Lige šampiona u poslednjih godinu dana doživeo skok od skoro 50 %, na 154 miliona evra, nakon što se od 2012. kretao od 94 do 105 miliona. Cifre se razlikuju od  jednog do drugog izvora, ali koliko je svetski prepoznatljiva može da ilustruje procena „Forbsa” da je samo 12 miliona evra iza „marke” Svetskog fudbalskog prvenstva. 

Na poslednjoj listi čuvenog američkog biznis magazina, među takmičenjima u svetskom sportu, najveći brend je Superboul američkog fudbala, ispred Letnjih olimpijskih igara, Mundijala, Svetske serije u MLB bejzbolu i – Lige šampiona. U top 10 su još Zimske olimpijske igre, auto trka Dejtona 500, finalni turnir košarkaškog koledž prvenstva SAD (NCAA), bejzbol „ol star” i konjički „Kentaki derbi”.   

S druge strane, prema CIES fudbalskoj opservatoriji iz Švajcarske, u konkurenciji 29 evropskih fudbalskih takmičenja Liga šampiona je najmanje izbalansirana, sa 29,5 odsto utakmica završenih sa tri ili više golova razlike (lane 21 %). Takav je bio i prvi meč polufinala Liverpula i Rome, ali se, ne bez napetosti, čeka da li će „vučica” ponoviti čudo izvedeno protiv Barselone. U istoriji evrokupova, 23 puta se dogodilo da prva utakmica bude završena sa 5:2. Ta prednost nije bila dovoljna u četiri prilike…