Rumunski rat oko Kosova i Jerusalima

Dragnea se javno pridružio predsedniku SAD Donaldu Trampu kada je ovaj saopštio da će Vašington preseliti svoju ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim. Kao lider glavne vladajuće stranke, Dragnea je naložio premijerki Vioriki Dančili da preduzme zvanične korake i otpočne proces preseljenja rumunske ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, i to bez nekog usklađivanja spoljnopolitičkih poteza sa predsednikom, kako to predviđa rumunski ustav. Kao pokriće vlada je usvojila jedan memorandum, što spada u njenu nadležnost.

Usledio je zvanični poziv izraelskog premijera Benjamina Natanijahua, i to kako rumunskoj premijerki, tako i predsedniku poslaničkog doma i ministru spoljnih poslova da posete Izrael. Do te brzopotezne posete je i došlo sredinom aprila meseca.

Sve je to krajnje razdražilo predsednika Johanisa koji je optužio vladu da radi iza njegovih leđa i da „preseljenje u Jerusalim” nije u skladu sa rumunskim interesima. Naprotiv. Ono se, navodno, kosi i sa politikom Brisela.

Predsednik je „zvanično” uskratio poverenje premijerki Dančili zatraživši od nje da podnese ostavku. Premijerka je odmah replicirala da na neku ostavku ni ne pomišlja. Rekla je da o tome može da odluči samo parlament. A ona se u njemu oslanja na solidnu većinu.

Iznerviran, predsednik Johanis se okomio i na Dragneu, izjavivši da on „sklapa tajne nagodbe sa Jevrejima”.

Ovom neprimerenom optužbom Johanis je samom sebi ispalio hitac u noge. Njegova izjava je munjevito obišla svet i on se našao prozvanim antisemitom. Izraelski mediji su se prisetili toga da je „rumunski Nemac” Klaus Verner Johanis, pre desetak godina, kao gradonačelnik Sibijua i predsednik „Demokratskog foruma Nemaca iz Rumunije” uspeo da iznudi od rumunskog sudstva rešenje da je taj „nemački forum” direktan naslednik hitlerovske organizacije „rumunskih folksdojčera” i da tako prisvoji na stotine i stotine zgrada i i drugih imanja, koji su posle rata oduzeti od ove „pete kolone”, kao nacističke organizacije koja je odlukom nirnbeškog suda zabranjena u celom svetu.

Rumunski komentatori tvrde da je posle svega što se desilo u poslednje vreme predsednik Johanis mnogo izgubio na domaćoj i stranoj političkoj areni, dok se njegov direktni rival prikazao kao čovek koji, eto, ima „američko zaleđe”. A to mnogo znači ne samo u Rumuniji. Dragneova zamka u koju je Johanis upao donela je njegovom autoru mnogo važnih političkih poena.

Ali, međurumunski politički rat se nastavlja svom žestinom. Govori se i piše da predsednik Johanis priprema svoj odgovor i da će se desiti još veći lom i još dublja „domaća spoljnopolitička kriza”.

Kako je proizašlo iz diskusije za okruglim stolom na rumunskom TV kanalu B-1 (29. aprila), predsednik Johanis priprema „kosovski odgovor” na „jerusalimski ofsajd”, koji ga je toliko koštao.

Naime, na TV kanalu B-1 (i ne samo na njemu) iznosi se mišljenje da će na predstojećem samitu EU u Bugarskoj, uz učešće balkanskih zemalja, predsednik Johanis izaći sa novom rumunskom „bombom” – saopštenjem da Rumunija menja zvanični stav prema Kosovu, odnosno da ovoga puta priznaje „zakonitu nezavisnost Kosova” od Srbije. I da će se sada Johanis naći u ulozi „američkog miljenika” pošto se tvrdi da najsnažnija podrška Prištini stiže ne iz iz Evrope, već iz Vašingtona.

Biće to, navodno, 1 : 1, to jest izjednačenje u političkoj utakmici koja se sa žarom igra između dveju vodećih rumunski palata – vladine i predsedničke.