Samo Evropljani mogu sprečiti svetski rat

Uz vaše ime, u medijima po pravilu stoji odrednica „bliski prijatelj i saradnik predsednika Putina”. Da li s njim razgovarate o Srbiji i Kosovu, s obzirom na vaš angažman u našoj zemlji?

Istina je da se dugo poznajemo, još od ranih devedesetih, kada smo zajedno radili u Sankt Peterburgu. Kao direktor AD „Ruske železnice”, najveće infrastrukturne organizacije u našoj zemlji, bio sam član različitih državnih tela i učestvovao na skupovima koje je Putin organizovao kao predsednik vlade i kao predsednik države. Ali, nikada se nismo upuštali u razmatranje političkih tema, razgovarali smo o onome što se ticalo mojih profesionalnih zadataka. Putin je na moj angažman u društvenim organizacijama gledao s rezervom, sve dok mu nisam obećao da to neće uticati na ispunjenje mojih drugih zaduženja i obaveza. Od kada više nisam na čelu železnica, viđamo se s vremena na vreme. Na primer, na uskršnjoj ceremoniji u Hramu Hrista Spasitelja, koju predsednik redovno posećuje. Fondacija Andreja Prvozvanog za tu priliku po tradiciji organizuje donošenje specijalne kapsule s blagodatnim ognjem iz Jerusalima.

Na čelu „Ruskih železnica” bili ste od 2005. do 2015. U tom periodu ugovoren je ruski kredit za modernizaciju srpskih pruga, vredan više od 200 miliona evra. Da li ste i danas na neki način uključeni u ovaj projekat?

Nisam uključen u taj poduhvat, ali znam da ruska kompanija kojoj je posao poveren strogo poštuje zacrtanu dinamiku i da se radovi obavljaju čak i kvalitetnije nego kod sličnih projekata u Rusiji. Znam i da postoji mogućnost da se nastave ovakvi projekti sa srpskim železnicama i srpskom državom. Iskreno želim mojim kolegama da na taj način doprinesu razvoju ekonomske saradnje naše dve zemlje.

Fondacija Andreja Prvozvanog u Novom Sadu podržava realizaciju projekta „Ti nisi sama”, čiji je cilj prevencija abortusa kroz psihološko savetovanje. Kakva su iskustva u primeni takvih mera u Rusiji, na čemu je fondacija angažovana duže od deset godina?

Reč je o programu koji smo nazvali „Sveto majčinstvo”. Cilj nam je bio afirmacija porodice kao najviše vrednosti i skretanje pažnje javnosti i države na demografski problem s kojim se, baš kao i Srbija i mnoga druga društva, već dugo suočavamo. Deo tog programa je projekat „Ti nisi sama”, koji smo započeli u gradu Krasnojarsku. O trošku fondacije angažovali smo psihologa da u okviru lekarskih konsultacija razgovara sa ženama koje su došle radi prekida trudnoće. Posle godinu dana, rezultat je bio više nego ohrabrujući – čak trista žena odustalo je od abortusa. Vremenom smo za ovaj projekat zainteresovali regionalne, pa i federalne vlasti, tako da je uvedeno radno mesto psihologa u okviru lekarskih konsultacija za trudnice i za to su u budžetu obezbeđena sredstva. Prema podacima iz 29 od 85 ruskih regiona s kojima sarađuje fondacija, desetogodišnja akcija „Ti nisi sama” doprinela je da na svet dođe oko 50.000 dece, što je čitav mali grad.

Ovo što ste ispričali ilustracija je praktičnog doprinosa preporodu ruskog društva, u doslovnom značenju te reči.

Tako je, mi smo društvena organizacija koja reaguje na goruće probleme, a imamo i globalnu misiju. Andrej Prvozvani je međunarodna društvena fondacija pružanja podrške duhovnom i moralnom preporodu savremenog sveta.

Ali, sudeći po imenu, delujete u okvirima pravoslavlja?

Da objasnim: Fondacija Andreja Prvozvanog nije religiozna organizacija, to što nosimo ime prvog Hristovog apostola, koji je jevanđelje propovedao i u Rusiji, odavanje je počasti korenima naše hrišćanske civilizacije. Već dve decenije, svakog 13. decembra, na praznik Svetog Andreja Prvozvanog, dodeljujemo orden „Za veru i vernost”, na ceremoniji u moskovskom dvorcu Kremlj. Nosioci tog odlikovanja su i bivši predsednik Irana Mohamed Hatami, tvorac teorije o dijalogu civilizacija, Aleksandar Boroda, predsednik Federacije jevrejskih zajednica u Rusiji, ali i obični ljudi, poput Asgata Galimzjanova, filantropa i dobrotvora iz Kazanja. On je godinama skupljao prehrambene otpatke po pijaci, tom hranom tovio svinje koje je prodavao, a od dobijenog novca kupio je više od 60 autobusa i poklonio ih dečjim prihvatilištima i drugim organizacijama kojima su vozila bila potrebna. Dakle, nikakvih okvira i ograničenja nema, ni verskih, ni regionalnih, ni po osnovu društvenog statusa. Fondacija nagrađuje i promoviše ljude koji su, svako na svoj način, doprineli duhovnom i moralnom preporodu savremenog društva.

Jedan od doprinosa svetu drugačijem od onog kakav znamo je i u ideja koju ste u januaru 2016. izložili u Ruskoj akademiji nauka. Predložili ste da se povezivanjem postojeće i izgradnjom nove putne mreže stvori „superput” dugačak čak 20.777 kilometara, od zapada Evrope, preko Rusije, tačnije Sibira, Aljaske, Kanade i severa SAD do Njujorka.

Istina, još dok je bila u fazi razrade, ova ideja je mnogima izgledala kao utopija. Ali, i ja i ruski akademici s kojima sam na tom projektu radio, pošli smo od toga da je tako nešto potrebno Rusiji, za formiranje ekonomske politike i za prostorni razvoj, ali i za saradnju s drugim zemljama. Izgradnjom superputa Rusija bi postala centar razvoja visokotehnološke industrije, a stvorili bi se i uslovi za nicanje novih gradova duž te saobraćajnice, sa svom pratećom energetskom i drugom infrastrukturom. Ujedno, bio bi to međucivilizacijski projekat čijom bi realizacijom nastala „svetska zona budućnosti”. Ono što danas rade Kinezi, odnosno njihova politika „Jedan pojas – jedan put”, pokazuje da je to ostvariva koncepcija.

Imaju li tako smele vizije snagu da se nametnu kao alternativa sadašnjem svetu dubokih političkih, ideoloških i ekonomskih konfrontacija?

Aktuelni politički lideri moraju da budu svesni pouka prošlosti, moraju da se uzdrže od poteza koji bi nas sve skupa uvukli u kataklizmu globalnog oružanog sukoba. Smatram da Evropljani mogu zaustaviti srljanje u treći svetski rat jer niko kao Evropa, a pod tim podrazumevam i Rusiju i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, nije proživeo tako velike ratne strahote. Jedan francuski pisac je rekao da će se ratovi voditi sve dok oni koji ih proglašavaju u njima ne učestvuju. Ako bismo ovu misao osavremenili, ona bi glasila da će se ratovi voditi sve dok ih budu proglašavali ljudi koji vojne sukobe doživljavaju apstraktno, kao kompjuterske igrice.

Potreban nam je, dakle, duhovni i moralni preporod međunarodnih odnosa?

Moramo težiti izgradnji sveta koji počiva na dijalogu, na međusobnom uvažavanju. To je preduslov da bolje upoznamo jedni druge, da učimo jedni od drugih. To što smo različiti, ne znači da smo neprijatelji. Ja poštujem vas i vaš način života, ali želim da živim na svoj način, onako kako mislim da je ispravno. I od druge strane očekujem da to uvažava.