Само Европљани могу спречити светски рат

Уз ваше име, у медијима по правилу стоји одредница „блиски пријатељ и сарадник председника Путина”. Да ли с њим разговарате о Србији и Косову, с обзиром на ваш ангажман у нашој земљи?

Истина је да се дуго познајемо, још од раних деведесетих, када смо заједно радили у Санкт Петербургу. Као директор АД „Руске железнице”, највеће инфраструктурне организације у нашој земљи, био сам члан различитих државних тела и учествовао на скуповима које је Путин организовао као председник владе и као председник државе. Али, никада се нисмо упуштали у разматрање политичких тема, разговарали смо о ономе што се тицало мојих професионалних задатака. Путин је на мој ангажман у друштвеним организацијама гледао с резервом, све док му нисам обећао да то неће утицати на испуњење мојих других задужења и обавеза. Од када више нисам на челу железница, виђамо се с времена на време. На пример, на ускршњој церемонији у Храму Христа Спаситеља, коју председник редовно посећује. Фондација Андреја Првозваног за ту прилику по традицији организује доношење специјалне капсуле с благодатним огњем из Јерусалима.

На челу „Руских железница” били сте од 2005. до 2015. У том периоду уговорен је руски кредит за модернизацију српских пруга, вредан више од 200 милиона евра. Да ли сте и данас на неки начин укључени у овај пројекат?

Нисам укључен у тај подухват, али знам да руска компанија којој је посао поверен строго поштује зацртану динамику и да се радови обављају чак и квалитетније него код сличних пројеката у Русији. Знам и да постоји могућност да се наставе овакви пројекти са српским железницама и српском државом. Искрено желим мојим колегама да на тај начин допринесу развоју економске сарадње наше две земље.

Фондација Андреја Првозваног у Новом Саду подржава реализацију пројекта „Ти ниси сама”, чији је циљ превенција абортуса кроз психолошко саветовање. Каква су искуства у примени таквих мера у Русији, на чему је фондација ангажована дуже од десет година?

Реч је о програму који смо назвали „Свето мајчинство”. Циљ нам је био афирмација породице као највише вредности и скретање пажње јавности и државе на демографски проблем с којим се, баш као и Србија и многа друга друштва, већ дуго суочавамо. Део тог програма је пројекат „Ти ниси сама”, који смо започели у граду Краснојарску. О трошку фондације ангажовали смо психолога да у оквиру лекарских консултација разговара са женама које су дошле ради прекида трудноће. После годину дана, резултат је био више него охрабрујући – чак триста жена одустало је од абортуса. Временом смо за овај пројекат заинтересовали регионалне, па и федералне власти, тако да је уведено радно место психолога у оквиру лекарских консултација за труднице и за то су у буџету обезбеђена средства. Према подацима из 29 од 85 руских региона с којима сарађује фондација, десетогодишња акција „Ти ниси сама” допринела је да на свет дође око 50.000 деце, што је читав мали град.

Ово што сте испричали илустрација је практичног доприноса препороду руског друштва, у дословном значењу те речи.

Тако је, ми смо друштвена организација која реагује на горуће проблеме, а имамо и глобалну мисију. Андреј Првозвани је међународна друштвена фондација пружања подршке духовном и моралном препороду савременог света.

Али, судећи по имену, делујете у оквирима православља?

Да објасним: Фондација Андреја Првозваног није религиозна организација, то што носимо име првог Христовог апостола, који је јеванђеље проповедао и у Русији, одавање је почасти коренима наше хришћанске цивилизације. Већ две деценије, сваког 13. децембра, на празник Светог Андреја Првозваног, додељујемо орден „За веру и верност”, на церемонији у московском дворцу Кремљ. Носиоци тог одликовања су и бивши председник Ирана Мохамед Хатами, творац теорије о дијалогу цивилизација, Александaр Борода, председник Федерације јеврејских заједница у Русији, али и обични људи, попут Асгата Галимзјанова, филантропа и добротвора из Казања. Он је годинама скупљао прехрамбене отпатке по пијаци, том храном товио свиње које је продавао, а од добијeног новца купио је више од 60 аутобуса и поклонио их дечјим прихватилиштима и другим организацијама којима су возила била потребна. Дакле, никаквих оквира и ограничења нема, ни верских, ни регионалних, ни по основу друштвеног статуса. Фондација награђује и промовише људе који су, свако на свој начин, допринели духовном и моралном препороду савременог друштва.

Један од доприноса свету другачијем од оног какав знамо је и у идеја коју сте у јануару 2016. изложили у Руској академији наука. Предложили сте да се повезивањем постојеће и изградњом нове путне мреже створи „суперпут” дугачак чак 20.777 километара, oд запада Европе, преко Русије, тачније Сибира, Аљаске, Канаде и севера САД до Њујорка.

Истина, још док је била у фази разраде, ова идеја је многима изгледала као утопија. Али, и ја и руски академици с којима сам на том пројекту радио, пошли смо од тога да је тако нешто потребно Русији, за формирање економске политике и за просторни развој, али и за сарадњу с другим земљама. Изградњом суперпута Русија би постала центар развоја високотехнолошке индустрије, а створили би се и услови за ницање нових градова дуж те саобраћајнице, са свом пратећом енергетском и другом инфраструктуром. Уједно, био би то међуцивилизацијски пројекат чијом би реализацијом настала „светска зона будућности”. Оно што данас раде Кинези, односно њихова политика „Један појас – један пут”, показује да је то остварива концепција.

Имају ли тако смеле визије снагу да се наметну као алтернатива садашњем свету дубоких политичких, идеолошких и економских конфронтација?

Актуелни политички лидери морају да буду свесни поука прошлости, морају да се уздрже од потеза који би нас све скупа увукли у катаклизму глобалног оружаног сукоба. Сматрам да Европљани могу зауставити срљање у трећи светски рат јер нико као Европа, а под тим подразумевам и Русију и земље бившег Совјетског Савеза, није проживео тако велике ратне страхоте. Један француски писац је рекао да ће се ратови водити све док они који их проглашавају у њима не учествују. Ако бисмо ову мисао осавременили, она би гласила да ће се ратови водити све док их буду проглашавали људи који војне сукобе доживљавају апстрактно, као компјутерске игрице.

Потребан нам је, дакле, духовни и морални препород међународних односа?

Морамо тежити изградњи света који почива на дијалогу, на међусобном уважавању. То је предуслов да боље упознамо једни друге, да учимо једни од других. То што смо различити, не значи да смо непријатељи. Ја поштујем вас и ваш начин живота, али желим да живим на свој начин, онако како мислим да је исправно. И од друге стране очекујем да то уважава.