Policiji prioritet hapšenje dilera i huligana

Primera radi, na teritoriji naše zemlje 2017. pronađene su 33 ilegalne laboratorije za proizvodnju narkotika, od čega su 32 dileri koristili za marihuanu, dok je u Beogradu otkrivena i prva fabrika ekstazija. Takođe, policija je prošle godine uhapsila i Milana Zarubicu, koji važi za „kralja sintetičkih droga na Balkanu” i to u MUP-u ističu kao veoma važnu akciju.

„Nećemo se zaustaviti na tome. Od početka godine već je otkriveno više od deset improvizovanih fabrika droge. Ide u dobrom smeru i realno je da otkrijemo više nego lane”, kaže naš sagovornik iz policije.

U zemljama EU svakodnevno „niču” fabrike za proizvodnju novih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Trend pojavljivanja ovih laboratorija očekuje se i u našoj zemlji.

Zbog toga u policiji planiraju da ove godine otkriju dve fabrike sintetičkih droga, a svake naredne za po dve više.

„Proizvodnja i krijumčarenje marihuane i sintetičkih droga u našoj zemlji predstavlja jedan od najdominantnijih i najprofitabilnijih oblika kriminala. Sve je veća dostupnost marihuane zbog povećane proizvodnje u prirodnim i veštačkim uslovima. Takođe, ovaj nelegalan posao je u porastu i zbog činjenice jer se naša zemlja nalazi na centralnobalkanskoj ruti za krijumčarenje”, objašnjavaju u MUP-u.

Osim droge, u strateškom planu policije prioriteti su i borba protiv organizovanog kriminala, korupcije, terorizma, krijumčarenja ljudi... Poseban akcenat stavljen je na unapređenje stanja javnog reda i mira. Ovde se konkretno misli na nasilje na fudbalskim utakmicama i u školama. Plan za ovu i naredne godine je da se obuzdaju huligani i da se održi povoljno stanje bezbednosti na sportskim priredbama, kao i da se smanji broj incidenata u osnovnim i srednjim školama. Setimo se nekoliko prošlogodišnjih slučajeva kada su učenici fizički i psihički maltretirali svoje drugare iz klupa i snimke nasilja kačili na društvene mreže... Sve su ovo prioriteti i planovi, a šta je konkretno urađeno znaćemo kada Ministarstvo unutrašnjih poslova predstavi šestomesečni izveštaj o svom radu.

Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za „Politiku” da je usvajanje ovog strateškog plana policije dobra stvar za nastavak reforme, bez obzira na njegovo veliko kašnjenje.

„Strategija nije usvojena za više od 10 godina koliko je važio stari Zakon o policiji kojim je MUP bio u obavezi da to učini”, kaže on.

Usvajanjem strateškog plana načinjen je pozitivan korak u skladu sa dobrim trendovima u policijama drugih država, posebno u anglosaksonskom sistemu, iako postoje razlike, dodaje naš sagovornik.

„Dobro je što policajci znaju koji su prioriteti. Ali, u našoj javnoj verziji plana nisu utvrđeni rizici, kao što su loša opremljenost, zavisnost reforme od finansijske međunarodne podrške, politička situacija, mogući neuspesi u tekućim reformama, posebno za ljudske resurse, unutrašnju kontrolu policije i plate, i njihovi mogući uticaji na sprovođenje plana. Nisu ni predviđena rešenja za otklanjanje tih rizika. Sve to zajedno može da utiče na sprovođenje strategije u praksi, što je i najvažnije”, kaže Đorđević.

Druga razlika u odnosu na slične planove u svetu je da u Srbiji prioriteti važe za nacionalni i lokalni nivo zajedno.

„U planu ne piše da je drugačije. Ipak, situacija nije ista na primer u Subotici i Nišu. Važno je da postoje nacionalni prioriteti koji bi trebalo kasnije da se spuste na lokalni nivo”, zaključuje Saša Đorđević.