Полицији приоритет хапшење дилера и хулигана

Примера ради, на територији наше земље 2017. пронађене су 33 илегалне лабораторије за производњу наркотика, од чега су 32 дилери користили за марихуану, док је у Београду откривена и прва фабрика екстазија. Такође, полиција је прошле године ухапсила и Милана Зарубицу, који важи за „краља синтетичких дрога на Балкану” и то у МУП-у истичу као веома важну акцију.

„Нећемо се зауставити на томе. Од почетка године већ је откривено више од десет импровизованих фабрика дроге. Иде у добром смеру и реално је да откријемо више него лане”, каже наш саговорник из полиције.

У земљама ЕУ свакодневно „ничу” фабрике за производњу нових психоактивних контролисаних супстанци. Тренд појављивања ових лабораторија очекује се и у нашој земљи.

Због тога у полицији планирају да ове године открију две фабрике синтетичких дрога, а сваке наредне за по две више.

„Производња и кријумчарење марихуане и синтетичких дрога у нашој земљи представља један од најдоминантнијих и најпрофитабилнијих облика криминала. Све је већа доступност марихуане због повећане производње у природним и вештачким условима. Такође, овај нелегалан посао је у порасту и због чињенице јер се наша земља налази на централнобалканској рути за кријумчарење”, објашњавају у МУП-у.

Осим дроге, у стратешком плану полиције приоритети су и борба против организованог криминала, корупције, тероризма, кријумчарења људи... Посебан акценат стављен је на унапређење стања јавног реда и мира. Овде се конкретно мисли на насиље на фудбалским утакмицама и у школама. План за ову и наредне године је да се обуздају хулигани и да се одржи повољно стање безбедности на спортским приредбама, као и да се смањи број инцидената у основним и средњим школама. Сетимо се неколико прошлогодишњих случајева када су ученици физички и психички малтретирали своје другаре из клупа и снимке насиља качили на друштвене мреже... Све су ово приоритети и планови, а шта је конкретно урађено знаћемо када Министарство унутрашњих послова представи шестомесечни извештај о свом раду.

Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику каже за „Политику” да је усвајање овог стратешког плана полиције добра ствар за наставак реформе, без обзира на његово велико кашњење.

„Стратегија није усвојена за више од 10 година колико је важио стари Закон о полицији којим је МУП био у обавези да то учини”, каже он.

Усвајањем стратешког плана начињен је позитиван корак у складу са добрим трендовима у полицијама других држава, посебно у англосаксонском систему, иако постоје разлике, додаје наш саговорник.

„Добро је што полицајци знају који су приоритети. Али, у нашој јавној верзији плана нису утврђени ризици, као што су лоша опремљеност, зависност реформе од финансијске међународне подршке, политичка ситуација, могући неуспеси у текућим реформама, посебно за људске ресурсе, унутрашњу контролу полиције и плате, и њихови могући утицаји на спровођење плана. Нису ни предвиђена решења за отклањање тих ризика. Све то заједно може да утиче на спровођење стратегије у пракси, што је и најважније”, каже Ђорђевић.

Друга разлика у односу на сличне планове у свету је да у Србији приоритети важе за национални и локални ниво заједно.

„У плану не пише да је другачије. Ипак, ситуација није иста на пример у Суботици и Нишу. Важно је да постоје национални приоритети који би требало касније да се спусте на локални ниво”, закључује Саша Ђорђевић.