Da li je Kosovo za EU sused Srbije

Sve potencijalne zemlje članice moraju da poštuju dobrosusedske odnose, rekao je juče evropski komesar za proširenje Oli Ren u razgovoru za „Politiku” odgovarajući na pitanje da li Srbija može u EU, a da ne prizna Kosovo.

U razgovoru sa dopisnikom našeg lista i predstavnikom nemačkog „Vaca” („Vestdojče algemajne cajtung”, suvlasnik je „Politike”) Ren je odgovorio i na pitanje o mogućnosti koju pominje predsednik Srbije Boris Tadić da Srbija, kao eventualna članica Unije, blokira pristup Kosova u EU.

– Niko ne bi trebalo da pristupa Uniji sa primarnim ciljem da blokira pridruživanje drugih – kazao je, između ostalog, evropski komesar.

„Kelniše rundšau”, dnevnik pod okriljem „Vaca”, preneo je juče deo ovog razgovora u kojem je Finac objasnio da „Kosovo, kao i ceo zapadni Balkan, ima evropsku perspektivu” i da ono „mora da se politički i ekonomski razvija, jer se u taj proces ulaže mnogo novca poreskih obveznika”.

Na Renovu izjavu odmah je reagovao predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica. On je Renovu izjavu o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa protumačio kao zvaničan stav Brisela.

„Izjava evropskog komesara Olija Rena da je obaveza Srbije da uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom i da Kosovo ima evropsku perspektivu predstavlja očigledno zvaničan stav Brisela da Srbija potpisivanjem Solaninog sporazuma priznaje nezavisnost Kosova i da se obavezuje na saradnju sa ovom lažnom državom”, rekao je premijer Srbije u izjavi dostavljenoj Tanjugu.

Pošto je ovakav sporazum sa EU protivustavan i, kako kaže premijer, sadrži neskrivenu nameru rasparčavanja Srbije, taj sporazum niko nema pravo da potpiše u ime Srbije.

„Sada je sasvim jasno da Solanin sporazum predstavlja završni čin projekta stvaranja prve NATO-države, koji je započet bombardovanjem Srbije, naoružavanjem OVK-a, izgradnjom Bondstila i pravljenjem Ahtisarijevog plana koji obezbeđuje da je komandant NATO-trupa konačan organ vlasti na Kosovu”, naveo je Koštunica.

Prema njegovim rečima odgovor Srbije mora biti „dosledno poštovanje našeg Ustava i nastavak principijelne politike da je Kosovo Srbija, koju podržava više od 150 država u svetu”.

U Demokratskoj stranci su, međutim, ostali dosledni više puta ponovljenoj tvrdnji da niko iz EU nikada nije uslovljavao Srbiju. Kako u izjavi za „Politiku” kaže Jelena Marković, portparol stranke, pred Srbiju niko nije postavio izbor, odnosno da se opredeli između teritorijalnog suvereniteta Srbije i pridruživanja EU. „To je važno podvući i mi u tom smislu razumemo politiku EU. Demokratska stranka ostaje privržena i odbrani Kosova i Metohije i pridruživanju Evropskoj uniji. Ako se od Srbije očekuje da ostvaruje dobrosusedske odnose kao što to čine druge zemlje, mi ćemo to raditi, a Kosovo doživljavamo kao integralni deo Srbije i nikako drugačije”, objašnjava Jelena Marković.

Na pitanje da li se iz Renove izjave može zaključiti da on o Kosovu govori kao o zemlji koja je sused Srbiji, Markovićeva kaže da ne može da tumači Renove izjave. „Nas zanima samo zvanična politika EU, a EU nikada do sada nije stavljala Srbiju pred takav izbor”. Na opasku da je ipak reč o visokom zvaničniku EU, ona kaže da je važna zvanična politika EU, ono što se zvanično utvrdi u pregovorima, „a jedini dokument koji imamo sa EU je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji potvrđuje teritorijalnu celovitost Srbije i koji se oslanja na Rezoluciju 1244 i za nas je to jedino relevantno”, kategorična je Jelena Marković.

Treba, međutim, podsetiti da ovo nije prvi put da se o Kosovu govori kao o susednoj zemlji. U zajedničkom pismu koje su početkom aprila, nakon samita na Brdu kod Kranja, napisali ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner i njegov kolega iz Slovenije Dimitrij Rupel, oni Srbiju, a ne samo Kosovo proglašavaju „u mnogo čemu posebnim primerom”. Sporazum o pridruživanju, kako su napisali, čeka na potpis, ali Srbija prvo mora da ispuni svoje međunarodne i moralne obaveze. To praktično znači, kako se navodi u pismu, da prvo mora da prihvati misiju EU na Kosovu, odnosno Euleks. Takođe, Srbija, poput svih drugih država koje se trude da postanu članica EU, mora da se „uključi u regionalnu saradnju”, što praktično znači da se od Srbije očekuje da neće insistirati na „kiparskom modelu” i da neće ignorisati Kosovo (kao što zvanični Kipar ignoriše nepriznati turski entitet) već da će u ime „dobre regionalne saradnje” zvanični Beograd prihvatiti nezavisnost Kosova.

-----------------------------------------------------------

Kolika je Srbija

U sutrašnjoj „Politici” objavljujemo opširnu verziju razgovora u kojem Ren objašnjava šta misli o Euleksu i nezavisnosti Kosova, a šta o premijeru Srbije. Čitaoci će, takođe, samo u našem listu moći da saznaju kolika je Srbija na geografskoj karti Evrope iznad radnog stola evropskog komesara.

-----------------------------------------------------------

Strahovi i susedi

Šabac – Na velikom predizbornom mitingu DS-a sinoć u Šapcu lider stranke i predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da u našoj zemlji postoje političari koji žele da izazovu najstrašnije strahove i najgora osećanja prema svetu. Oni sa neverovatnom strašću, pažnjom i koncentracijom vrebaju svaku reč koju će neki evropski političar izjaviti, kako bi protumačili da je Evropa rekla da Kosovo nije Srbija.

– Koliko bi to radosti među njima donelo. Čak i kad neko kaže svaka zemlja, svaka nacija obavezna je na dobrosusedske odnose, oni uglas poviču: evo, uhvatili smo ga. Nisu nam u Evropi svi veliki prijatelji, ali oni najveće saveznike imaju baš među Srbima koji bi hteli da Srbija nikada ne bude u Evropi. Mi se borimo i protiv jednih i protiv drugih. Kažemo im: Kosovo je Srbija i Srbija će biti u Evropi – istakao je Tadić.

M. M.