Male španske začkoljice

Re­ak­ci­je na Far­ha­di­jev film i u Te­a­tru Li­mi­jer i u Te­a­tru De­bi­si bi­le su mla­ke. Ovo ni­je nje­go­vo naj­bo­lje de­lo. Sa­ma film­ska pri­ča, ko­ju je Asg­har Far­ha­di na­pi­sao na far­si­ju pa je pre­ve­de­na na špan­ski, sme­šte­na je u gra­dić To­re­la­gu­na. Kon­ci­pi­ra­na je de­li­mič­no kao po­ro­dič­na dra­ma, a de­li­mič­no kao tri­ler, a kom­bi­na­ci­ja ova dva žan­ra ni­je se po­ka­za­la sa­svim do­bit­nom. Ono što je do­bit­no je­ste glu­mač­ka he­mi­ja iz­me­đu Pe­ne­lo­pe i Bar­de­ma ko­ji su us­pe­li da udah­nu ži­vot u svo­je li­ko­ve, čak i u onim tre­nu­ci­ma ka­da je oči­gled­no da ni u sce­na­ri­ju ni­su bi­li do­volj­no mo­ti­vi­sa­ni i raz­ra­đe­ni. 

Te­mat­ski, Far­ha­di se ba­vi po­ro­dič­nim od­no­si­ma što je­ste nje­mu po­zna­ti te­ren. Ono što de­lu­je da mu ni­je do­volj­no po­zna­to je mi­lje ka­to­lič­ke po­ro­di­ce, nje­nog od­no­sa pre­ma ve­ri i bo­gu, ali i pre­ma vla­sni­štvu i nov­cu. Tu ne­gde i na­sta­ju pro­ble­mi u sa­moj uver­lji­vo­sti pri­če ko­ju je Far­ha­di že­leo da uz­dig­ne na uni­ver­zal­ni plan. Na­ža­lost, uz pre­te­ra­nu upo­tre­bu kli­šea. Sre­ćom, uz po­vre­me­ne glu­mač­ke bra­vu­re špan­skih i ar­gen­tin­skih glu­ma­ca, uz iz­van­red­nu sce­no­gra­fi­ju i ras­ko­šnu fo­to­gra­fi­ju (di­rek­tor fo­to­gra­fi­je Ho­ze Lu­is Al­sen) Far­ha­di­jev film „Svi zna­ju“ na­ći će sa­svim do­vo­ljan broj i bi­o­skop­skih gle­da­la­ca. Di­stri­bu­ter­ska ku­ća „Me­ga­kom film“ ot­ku­pi­la ga je za pri­ka­zi­va­nje u Sr­bi­ji...

***

I dok je na cr­ve­nom te­pi­hu pred ka­me­ra­ma sve iz­gle­da­lo gla­mu­ro­zno ka­ko i do­li­ku­je Kan­skom fe­sti­va­lu, u sa­moj pa­la­ti i pro­jek­ci­o­nim dvo­ra­na­ma, i kod za­po­sle­nih i kod pred­stav­ni­ka me­di­ja, ose­ća­la se ner­vo­za zbog no­vo­u­ve­de­nih pro­me­na ko­je još ni­ko­me ni­su sa­svim ja­sne. Dan uoči fe­sti­val­skog po­čet­ka čel­nik Tje­ri Fre­mo odr­žao je sa­sta­nak sa akre­di­to­va­nim no­vi­na­ri­ma u još jed­nom po­ku­ša­ju da ob­ja­sni od­lu­ku o uki­da­nju no­vi­nar­skih pro­jek­ci­ja ko­je su či­ta­vih se­dam de­ce­ni­ja ov­de bi­le za­kon. Kao pra­vi po­li­ti­čar iz­dr­žao je ka­no­na­du ne­zgod­nih pi­ta­nja, po­vre­me­no je da­vao pre­du­ge od­go­vo­re ka­ko bi do­bio na vre­me­nu, po­vre­me­no je čak di­zao ton. Re­zul­tat ovog sa­stan­ka mo­že se naj­bo­lje opi­sa­ti kao obo­stra­no ne­za­do­volj­stvo, mo­žda čak i kao obo­stra­no ne­ra­zu­me­va­nje. Uobi­ča­je­ni rad­ni ri­tam dnev­nih kan­skih iz­ve­šta­ča je po­re­me­ćen i po­treb­no je ne­ko­li­ko da­na da se svi ne­ka­ko uho­da­ju. Mo­žda će u tom uho­da­va­nju po­mo­ći i od ove go­di­ne otvo­re­na vru­ća te­le­fon­ska li­ni­ja na ko­ju se mo­že pri­ja­vi­ti bi­lo ko­ja vr­sta uz­ne­mi­ra­va­nja i na­si­lja. I Kan­ski fe­sti­val se pri­dru­žio ak­ci­ji „Stop sek­su­al­nom uz­ne­mi­ra­va­nju“...

***

Ju­če je po­čeo ne­za­vi­sni kan­ski pro­gram „15 da­na auto­ra“ ko­ji obe­le­ža­va svo­ju 50. go­di­šnji­cu i u ko­jem se pri­ka­zu­je srp­ski film „Te­ret“ Og­nje­na Gla­vo­ni­ća. U okvi­ru ovog pro­gra­ma Mar­tin Lu­ča­no Skor­se­ze će odr­ža­ti svo­ju maj­stor­sku ra­di­o­ni­cu po­sle pro­jek­ci­je nje­go­vog re­sta­u­ri­ra­nog fil­ma „Uli­ce zla“ iz 1973. go­di­ne ko­ji je 1974. bio pri­ka­zan u Ka­nu upra­vo u pro­gra­mu „15 da­na auto­ra“. Skor­se­ze je ina­če osni­vač fon­da­ci­je i ini­ci­ja­tor re­sta­u­ra­ci­ja ko­pi­ja fil­mo­va ko­ji pri­pa­da­ju svet­skoj film­skoj ba­šti­ni i nji­ho­ve za­šti­te od zu­ba vre­me­na...

***

Da­nas se sve­ča­no otva­ra i zva­nič­ni kan­ski pa­ra­lel­ni tak­mi­čar­ski pro­gram „Iz­ve­stan po­gled“. Za film otva­ra­nja oda­bran je dra­ma­tič­ni „Don­bas“ ukra­jin­skog re­di­te­lja Ser­ge­ja Lo­zni­ce, ko­ji, ba­rem pre­ma na­ja­va­ma, pred­sta­vlja auto­rov po­gled na „rat­ni pa­kao u ukra­jin­skoj obla­sti u ko­joj se su­ko­be pri­pad­ni­ci raz­li­či­tih ile­gal­nih ban­di sa pred­stav­ni­ci­ma le­gal­ne i zva­nič­ne ukra­jin­ske voj­ske”...