Sabor SPC protiv podele Kosova
Očuvanje Kosova i Metohije kao integralnog dela Srbije po svim međunarodnim standardima, a ujedno u skladu sa Ustavom Srbije i sa Rezolucijom 1244 UN, ne znači i konfrontaciju sa svetom već upravo afirmaciju stava da se bez osnovnih prava i sloboda jednog naroda, njegovog identiteta, duhovnosti i kulture ne može naći stabilno dugoročno rešenje. Nikada kao sada nismo imali veću obavezu da na svakom mestu i u svakoj prilici argumentovano svedočimo da se na Kosovu i Metohiji ne gradi društvo ljudi jednakih prava i sloboda nego društvo koje je u svim aspektima protivno osnovnim vrednostima na kojima počivaju demokratska društva, poručio je juče Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, saopštavajući stav o Kosovu i Metohiji.
„Apelujemo na naše državnike da ne smeju nikada da daju svoju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, ono pak što se pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti. Mi se iskreno nadamo, uz molitvu Gospodu da će se problem, stvoren najpre oružanom pobunom albanskih separatista, a potom okupacijom pokrajine, rešiti isključivo mirnim putem na načelima pravde i prava. Mir je neophodan uslov da bi kosovskometohijski Srbi mogli da žive slobodno, bez straha za goli život i da pravda za njih istovremeno bude i pravično rešenje za tamošnje Albance i za sve zajednice koje žive na Kosovu i Metohiji.”
Episkopi SPC su konstatovali da očigledno kršenje ljudskih prava Srba uz masovne progone posle završetka rata, zaustavljanje procesa povratka prognanih Srba, sprečavanje povratka uzurpirane imovine i nepoštovanje prava Srpske pravoslavne crkve ne uliva nadu da bi se položaj Crkve i naroda mogao poboljšati na nekom „nezavisnom Kosovu”, uz bilo čije i bilo kakve garancije, jer sadašnje kosovske vlasti ne poštuju ni sopstvene zakone.
– Najbolji primer kršenja prava našeg naroda i Crkve jesu sprečavanje formiranja funkcionalne Zajednice srpskih opština, nepoštovanje odluke ustavnog suda Kosova o zemlji manastira Visokih Dečana, što priznaju i ključni međunarodni faktori na Kosovu i Metohiji, blokada regulisanja pravnog položaja Srpske pravoslavne crkve i srpske kulturne baštine – navodi se u saopštenju.
Sabor SPC ističe da bez saglasnosti Srbije i Saveta bezbednosti UN i bez konsenzusa svih evropskih zemalja, sadašnja situacija ne može biti nasilno promenjena i pored svih političkih pritisaka sa kojima se suočavaju kako Srbija tako i pojedine druge zemlje koje ne priznaju „nezavisno” Kosovo.
Episkopi su se usprotivili ideji o podeli Kosova i Metohije između Srbije i samoproglašene „kosovske države”. Pri tom se, svesno ili nesvesno, ističe se u saopštenju, prenebregava činjenica da podela ne bi bila ništa drugo do priznanje „nezavisne države Kosovo” i poklanjanje najvećeg dela teritorije pokrajine.
U svetskoj istoriji nema primera da neki narod u miru, dve decenije posle oružanog sukoba, daje svoje za svoje. Podelom bi narod velikog dela Kosova i Metohije automatski bio ostavljen na milost i nemilost režimu takozvane države Kosovo, izložen pogromu sličnom onom iz marta 2004. godine ili, pod pritiskom i tihim terorom, bio prisiljen na egzodus.
– Uporni pokušaji pojedinih zemalja da se na Kosovu i Metohiji po svaku cenu izgradi građevina na živom blatu doveli su svet u situaciju da Kosovo i Metohija pod vlašću nekadašnjih vođa OVK danas, više nego ikada, predstavlja crnu rupu Evrope i presedan koji preti dezintegraciji mnogih zemalja širom Evrope i sveta. Ono što je stvoreno na bezakonju ne donosi mir i perspektivu ni samim kosovskim Albancima – navodi se u saborskom saopštenju SPC.
Troje kosovskih mučenika proglašeno za svece
Liturgijom u Hramu Svetog Save na Vračaru danas su kosovski mučenici - Grigorije Pećki, Vasilije Pekar i Bosiljka Rajičić - proglašeni za svece.
Liturgiju koja je počela u 8:30 predvodio je patrijarh Irinej.
Njihovo proglašenje za svece trebalo je prvobitno da bude 5. maja, ali je odloženo za danas.
Na taj način novoproglašenim svetim potvrđeno je njihovo već odavno postojeće molitveno poštovanje u vernom narodu Kosova i Metohije i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Da bi neko bio kanonizovan, odnosno proglašen svetim, ne postoje ni specijalna pravila ni žurba, ali je potrebno da bude ispunjen jedan od mogućih uslova - mučenička smrt, kult u narodu, javljanje čudom ili da mu mošti nisu istrulile.
Svako može predložiti da neko bude proglašen svetim, ali uobičajeno je da se stvori kult u narodu da je neko svetitelj, a na Crkvi je da u period od 20, 30, pa i više godina i decenija proceni da li je taj kult dovoljno učvršćen i da li zaista postoji.
Svetitelji su većinom monasi, monahinje, episkopi, ali ima i civila, vernika, građana, odnosno ljudi koji su vodili hrišćanski život ili život po Jevanđelju - svet, čist i čestit, uzoran život.
Veoma retko ili gotovo nikad se ne dešava da neko bude proglašen svetim ubrzo posle smrti, već se to uglavnom događa decenijama, pa i vekovima kasnije.
Crkva u tom postupku ne žuri, a potr
ebni su određeni preduslovi, među kojima su važnija dva - isceljenje bolnih koji su mu se molili ili da su zemni ostaci, mošti, ostali neraspadnuti. (Tanjug)
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
