Сабор СПЦ против поделе Косова
Очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије по свим међународним стандардима, а уједно у складу са Уставом Србије и са Резолуцијом 1244 УН, не значи и конфронтацију са светом већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе не може наћи стабилно дугорочно решење. Никада као сада нисмо имали већу обавезу да на сваком месту и у свакој прилици аргументовано сведочимо да се на Косову и Метохији не гради друштво људи једнаких права и слобода него друштво које је у свим аспектима противно основним вредностима на којима почивају демократска друштва, поручио је јуче Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, саопштавајући став о Косову и Метохији.
„Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити. Ми се искрено надамо, уз молитву Господу да ће се проблем, створен најпре оружаном побуном албанских сепаратиста, а потом окупацијом покрајине, решити искључиво мирним путем на начелима правде и права. Мир је неопходан услов да би косовскометохијски Срби могли да живе слободно, без страха за голи живот и да правда за њих истовремено буде и правично решење за тамошње Албанце и за све заједнице које живе на Косову и Метохији.”
Епископи СПЦ су констатовали да очигледно кршење људских права Срба уз масовне прогоне после завршетка рата, заустављање процеса повратка прогнаних Срба, спречавање повратка узурпиране имовине и непоштовање права Српске православне цркве не улива наду да би се положај Цркве и народа могао побољшати на неком „независном Косову”, уз било чије и било какве гаранције, јер садашње косовске власти не поштују ни сопствене законе.
– Најбољи пример кршења права нашег народа и Цркве јесу спречавање формирања функционалне Заједнице српских општина, непоштовање одлуке уставног суда Косова о земљи манастира Високих Дечана, што признају и кључни међународни фактори на Косову и Метохији, блокада регулисања правног положаја Српске православне цркве и српске културне баштине – наводи се у саопштењу.
Сабор СПЦ истиче да без сагласности Србије и Савета безбедности УН и без консензуса свих европских земаља, садашња ситуација не може бити насилно промењена и поред свих политичких притисака са којима се суочавају како Србија тако и поједине друге земље које не признају „независно” Косово.
Епископи су се успротивили идеји о подели Косова и Метохије између Србије и самопроглашене „косовске државе”. При том се, свесно или несвесно, истиче се у саопштењу, пренебрегава чињеница да подела не би била ништа друго до признање „независне државе Косово” и поклањање највећег дела територије покрајине.
У светској историји нема примера да неки народ у миру, две деценије после оружаног сукоба, даје своје за своје. Поделом би народ великог дела Косова и Метохије аутоматски био остављен на милост и немилост режиму такозване државе Косово, изложен погрому сличном оном из марта 2004. године или, под притиском и тихим терором, био присиљен на егзодус.
– Упорни покушаји појединих земаља да се на Косову и Метохији по сваку цену изгради грађевина на живом блату довели су свет у ситуацију да Косово и Метохија под влашћу некадашњих вођа ОВК данас, више него икада, представља црну рупу Европе и преседан који прети дезинтеграцији многих земаља широм Европе и света. Оно што је створено на безакоњу не доноси мир и перспективу ни самим косовским Албанцима – наводи се у саборском саопштењу СПЦ.
Троје косовских мученика проглашено за свеце
Литургијом у Храму Светог Саве на Врачару данас су косовски мученици - Григорије Пећки, Василије Пекар и Босиљка Рајичић - проглашени за свеце.
Литургију која је почела у 8:30 предводио је патријарх Иринеј.
Њихово проглашење за свеце требало је првобитно да буде 5. маја, али је одложено за данас.
На тај начин новопроглашеним светим потврђено је њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Косова и Метохије и Српској православној цркви.
Да би неко био канонизован, односно проглашен светим, не постоје ни специјална правила ни журба, али је потребно да буде испуњен један од могућих услова - мученичка смрт, култ у народу, јављање чудом или да му мошти нису иструлиле.
Свако може предложити да неко буде проглашен светим, али уобичајено је да се створи култ у народу да је неко светитељ, а на Цркви је да у период од 20, 30, па и више година и деценија процени да ли је тај култ довољно учвршћен и да ли заиста постоји.
Светитељи су већином монаси, монахиње, епископи, али има и цивила, верника, грађана, односно људи који су водили хришћански живот или живот по Јеванђељу - свет, чист и честит, узоран живот.
Веома ретко или готово никад се не дешава да неко буде проглашен светим убрзо после смрти, већ се то углавном догађа деценијама, па и вековима касније.
Црква у том поступку не жури, а потр
ебни су одређени предуслови, међу којима су важнија два - исцељење болних који су му се молили или да су земни остаци, мошти, остали нераспаднути. (Танјуг)
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
