Bitka Beograda i Prištine u Kremlju i Vašingtonu
Rusija će nedvosmisleno i jasno izneti svoje stavove povodom pitanja Kosova i Metohije, pratiće kompletan proces, a posebno uticaj međunarodnog faktora na to pitanje i pravovremeno na određeni način reagovati, poručio je Aleksandar Vučić iz Moskve posle razgovora sa Vladimirom Putinom. Srpski i ruski predsednik su u danu proslave godišnjice pobede nad fašizmom u Kremlju imali, prema Vučićevoj oceni, nikada duži razgovor o odnosima Beograda i Prištine, ali i odnosima unutar međunarodne zajednice.
Istovremeno, na drugom kraju planete, u Vašingtonu, skup je imala upravo ta „međunarodna zajednica” na koju su prevashodno mislili Putin i Vučić. I oni su razgovarali o dijalogu Beograda i Prištine, odnosno, kako je to prenela kosovska „Gazeta”, o završnoj fazi ovog procesa. Dakle, SAD su na svom terenu okupile političke direktore za zapadni Balkan iz Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije. Amerikanci su takođe imali predstavnika na tom nivou iz Stejt departmenta. Kako ovaj list navodi, očekuje se da završna faza počne uskoro, iako se ne zna tačno kada.
To što se ovakav razgovor vodi na američkom tlu, odnosno pod pokroviteljstvom Vašingtona, može samo na prvi pogled da bude neobično jer bi glavni posrednik u dijalogu trebalo da bude Brisel. Međutim, prema svedočenjima nekih učesnika ovih pregovora, Vašington je taj koji iza kulisa vodi čitav proces.
Nedavno je i sam Vučić konstatovao da je „osnovni problem koji Srbija ima u pregovorima sa Kosovom to što ima posla sa silom za koju je kosovska nezavisnost gotova stvar” i zapitao „koliko bi Haradinaj istinski bio hrabar da nema iza sebe, verovatno najvećeg ’mangupa’ na svetu”, onoga koji jeste „i autor i realizator kosovske nezavisnosti”.
I u razgovoru sa Putinom pre dva dana Vučić je, kako je preneo, ponovio stav da je Srbija spremna na kompromis sa kosovskim Albancima, „ali da nije i nikada neće biti spremna da prihvati sopstveno unižavanje i nipodaštavanje, potpuno rušenje međunarodnog prava”. Kazao je i da je zamolio ruskog predsednika da nam „kao jedna od najvažnijih i najmoćnijih svetskih sila u UN i drugim organizacijama pomogne po pitanju rešavanja kosovskometohijskog problema”.
O kompromisu je Vučić govorio i nemačkoj kancelarki Angeli Merkel tokom svog poslednjeg susreta sa njom polovinom aprila. Ponovio je da za našu zemlju „nema dobrog rešenja za kosovsko pitanje”. Objašnjavajući poziciju Srbije, ali i svoju ličnu, predsednik Srbije je i pre nekoliko dana rekao da se nada rešenju za Kosovo.
Komentarišući sastanak Kvinte u Vašingtonu, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je, prenosi Tanjug, rekao da se „na svim stranama vode različiti razgovori”. Podsećajući da se dijalog Beograda i Prištine vodi pod okriljem EU, on je ocenio da se zemlje Kvinte verovatno međusobno konsultuju oko nastojanja da zauzmu zajedničke pozicije. Na pitanje šta zapravo znači završna faza dijaloga, on je rekao da je cilj dijaloga postizanje kompromisa kojim će biti zadovoljni svi, rešenje koje treba da doprinese stabilizaciji prilika, dugoročno održivoj i bezbednosnoj političkoj situaciji.
Prema oceni Merkelove, koja se prekjuče srela sa predsednikom privremenih kosovskih institucija Hašimom Tačijem, dijalog Beograda i Prištine jedan je od najvažnijih zadataka Kosova i „nije obična tema”. Ona je zatražila od prištinskih vlasti da sprovedu postignute sporazume, posebno onaj o Zajednici srpskih opština i energetici.
Udovoljavajući želji Zapada Priština je formirala Upravljački tima za uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Članovi tog tima su se juče, dan posle sastanka Merkelove i Tačija, sastali u severnoj Kosovskoj Mitrovici sa ministrom administracije lokalne samouprave u ostavci Ivanom Todosijevićem. Na sastanku su razgovarali o strukturi nacrta Statuta ZSO i elementima sadržaja tog dokumenta. Diplomata Zoran Milivojević za „Politiku” kaže da nema dilemu da Zapad ubrzava celu priču vezanu za ovaj deo Balkana.
„Tu su dve ključne teme vezane za zapadni interes koje bi trebalo da se reše. Jedna je Kosovo, i kada je reč o tome da se reši na nivou realnosti, odnosno novih granica država koje podrazumevaju Srbiju bez Kosova. I druga stvar je BiH , ali opet na liniji zapadnih interesa, federalizacija, centralizacija kako bi se to sve uklopilo u tu priču i kako bi se prostor koji je u sklopu zapadnih interesa uključio u evroatlantske integracije”, objašnjava Milivojević.
Kada je reč o Kvinti, ona, kako kaže, u stvari vodi priču o KiM bez obzira na pregovore koji su pod okriljem EU kao statusno neutralne. Kad se pojavi problem u Prištini onda Kvinta o tome raspravlja i odlučuje. Oni su, dodaje, kao neki nadzorni odbor, oni koji istinski vode celu tu priču.
Komentarišući novu ulogu Francuske koja je takoreći otvoreno istupila protiv Beograda, najavljujući da će uložiti protestnu notu svakoj zemlji koja povuče priznanje Kosova, Milivojević kaže da je izvesno da Makron i Francuska pod njim sada žele da se vrate na svetsku scenu na način koji podrazumeva ravnopravan odnos sa SAD i Velikom Britanijom. Bivši diplomata podseća da je Pariz po tom osnovu učestvovao i u akciji u Siriji. Francuska, kaže on, želi da, kad Velika Britanija izađe iz EU, bude partner Nemačkoj u Evropi kako Berlin ne bi bio ekskluzivno vodeća snaga u Evropi.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
