Битка Београда и Приштине у Кремљу и Вашингтону
Русија ће недвосмислено и јасно изнети своје ставове поводом питања Косова и Метохије, пратиће комплетан процес, а посебно утицај међународног фактора на то питање и правовремено на одређени начин реаговати, поручио је Александар Вучић из Москве после разговора са Владимиром Путином. Српски и руски председник су у дану прославе годишњице победе над фашизмом у Кремљу имали, према Вучићевој оцени, никада дужи разговор о односима Београда и Приштине, али и односима унутар међународне заједнице.
Истовремено, на другом крају планете, у Вашингтону, скуп је имала управо та „међународна заједница” на коју су превасходно мислили Путин и Вучић. И они су разговарали о дијалогу Београда и Приштине, односно, како је то пренела косовска „Газета”, о завршној фази овог процеса. Дакле, САД су на свом терену окупиле политичке директоре за западни Балкан из Велике Британије, Немачке, Француске и Италије. Американци су такође имали представника на том нивоу из Стејт департмента. Како овај лист наводи, очекује се да завршна фаза почне ускоро, иако се не зна тачно када.
То што се овакав разговор води на америчком тлу, односно под покровитељством Вашингтона, може само на први поглед да буде необично јер би главни посредник у дијалогу требало да буде Брисел. Међутим, према сведочењима неких учесника ових преговора, Вашингтон је тај који иза кулиса води читав процес.
Недавно је и сам Вучић констатовао да је „основни проблем који Србија има у преговорима са Косовом то што има посла са силом за коју је косовска независност готова ствар” и запитао „колико би Харадинај истински био храбар да нема иза себе, вероватно највећег ’мангупа’ на свету”, онога који јесте „и аутор и реализатор косовске независности”.
И у разговору са Путином пре два дана Вучић је, како је пренео, поновио став да је Србија спремна на компромис са косовским Албанцима, „али да није и никада неће бити спремна да прихвати сопствено унижавање и ниподаштавање, потпуно рушење међународног права”. Казао је и да је замолио руског председника да нам „као једна од најважнијих и најмоћнијих светских сила у УН и другим организацијама помогне по питању решавања косовскометохијског проблема”.
О компромису је Вучић говорио и немачкој канцеларки Ангели Меркел током свог последњег сусрета са њом половином априла. Поновио је да за нашу земљу „нема доброг решења за косовско питање”. Објашњавајући позицију Србије, али и своју личну, председник Србије је и пре неколико дана рекао да се нада решењу за Косово.
Коментаришући састанак Квинте у Вашингтону, директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић је, преноси Танјуг, рекао да се „на свим странама воде различити разговори”. Подсећајући да се дијалог Београда и Приштине води под окриљем ЕУ, он је оценио да се земље Квинте вероватно међусобно консултују око настојања да заузму заједничке позиције. На питање шта заправо значи завршна фаза дијалога, он је рекао да је циљ дијалога постизање компромиса којим ће бити задовољни сви, решење које треба да допринесе стабилизацији прилика, дугорочно одрживој и безбедносној политичкој ситуацији.
Према оцени Меркелове, која се прекјуче срела са председником привремених косовских институција Хашимом Тачијем, дијалог Београда и Приштине један је од најважнијих задатака Косова и „није обична тема”. Она је затражила од приштинских власти да спроведу постигнуте споразуме, посебно онај о Заједници српских општина и енергетици.
Удовољавајући жељи Запада Приштина је формирала Управљачки тима за успостављање Заједнице српских општина. Чланови тог тима су се јуче, дан после састанка Меркелове и Тачија, састали у северној Косовској Митровици са министром администрације локалне самоуправе у оставци Иваном Тодосијевићем. На састанку су разговарали о структури нацрта Статута ЗСО и елементима садржаја тог документа. Дипломата Зоран Миливојевић за „Политику” каже да нема дилему да Запад убрзава целу причу везану за овај део Балкана.
„Ту су две кључне теме везане за западни интерес које би требало да се реше. Једна је Косово, и када је реч о томе да се реши на нивоу реалности, односно нових граница држава које подразумевају Србију без Косова. И друга ствар је БиХ , али опет на линији западних интереса, федерализација, централизација како би се то све уклопило у ту причу и како би се простор који је у склопу западних интереса укључио у евроатлантске интеграције”, објашњава Миливојевић.
Када је реч о Квинти, она, како каже, у ствари води причу о КиМ без обзира на преговоре који су под окриљем ЕУ као статусно неутралне. Кад се појави проблем у Приштини онда Квинта о томе расправља и одлучује. Они су, додаје, као неки надзорни одбор, они који истински воде целу ту причу.
Коментаришући нову улогу Француске која је такорећи отворено иступила против Београда, најављујући да ће уложити протестну ноту свакој земљи која повуче признање Косова, Миливојевић каже да је извесно да Макрон и Француска под њим сада желе да се врате на светску сцену на начин који подразумева равноправан однос са САД и Великом Британијом. Бивши дипломата подсећа да је Париз по том основу учествовао и у акцији у Сирији. Француска, каже он, жели да, кад Велика Британија изађе из ЕУ, буде партнер Немачкој у Европи како Берлин не би био ексклузивно водећа снага у Европи.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
