Sezona antiheroja

Svet je danas pun zla. Ni manjeg sela ni više zločina u engleskoj seriji „Ubistva u Midsomeru“ (TV Enter, Halmark). Reč je, samo, o klasičnoj kriminalističkoj seriji čiji autori pokušavaju da je, čak, učine zabavnom i duhovitom, što se ne bi moglo reći za „Život na Marsu“ (TV B 92), seriji istog žanra iz Velike Britanije koja je pravi košmar i u kojoj se ne zna kome je gore a ko je lošiji, policajci ili oni koji su nominalno kriminalci. Istražitelji iz Njujorka (iz Majamija ili bilo kog drugog grada u SAD – svake sezone se menja mesto kao pozornica zločina) u istoimenoj američkoj seriji (RTS), do tančina mučno i neprijatno, prevrću i seciraju leševe u nastojanju da utvrde okolnosti pod kojima se dogodilo neko monstruozno ubistvo. Po sličnom scenariju formiraju se i epizode krimi-serije „Mesto zločina“. Sve to prati mnogo krvi, morbidne scene, perverzija i nasilje, kao i galerija problematičnih, poremećenih ličnosti za koje se najblaže može reći da su antiheroji.

Trendu glorifikovanja negativaca kao da nema kraja. U igranoj, dramskoj produkciji, televizija neprestano proizvodi poročne junake ili antijunake. Biti pametan, dobar, plemenit, druželjubiv, hrabar, duhovit, težiti ispravljanju nepravdi, iskreno voleti – biti „faca“ onako kako su nekad građeni heroji na filmu i televiziju, postalo je demodirano i prevaziđeno. Potisnuto je pod navalom, možda, potrebe da se pokaže kako je svet izvrnut naopako, kako se više ne zna ko je žrtva a ko mučitelj.

Likovi iz bojanke. – Mučeni i mučitelji, tirani i tiranisani, žrtve perverzija i perverznjaci… Cinični, revoltirani, pohlepni, lakomi, besramni, prostački i perfidni gadovi… Kauboji u belim košuljama i čistim prslucima sa novim šeširima iz „Bonance“ su (TV Metropolis) kao iz bojanke u odnosu na prljave, masne i opake osvajače divljeg Zapada, kojima je ubiti čoveka kao klepiti muvu, u „Dedvudu“ (TV B 92). Antiheroji su pojeli klasične heroje koje je godinama fabrikovao Holivud.

Kome se dopada sadistički raspoložen, nezgodan i osoran dr Greg Haus u seriji „Dr Haus“, čija se radnja zbiva u bolnici. A šta tek reći za onu dvojicu plastičnih hirurga u američkoj seriji „Reži me“ (TV B 92). Epizode su rašomonske. Tu se ne zna ko je kome muž, a ko žena, čija su deca, a o pacijentima da se ne govori. Njima se vade bubrezi, menjaju lični opisi i rade druge plastične operacije umesto reći dobar dan. Morbidno i nemoralno, preko granica prihvatljivog. Kristijan i Šon, dva druga sa studija i partneri u poslu naizmenično preuzimaju ulogu doktor Džekila i mister Hajd u nadrealističkoj obradi. To se ne može prepričati koliko je zapetljano, izopačeno i iščašeno.

Od ljubomorne Aleksis do očajnih domaćica. – U pionirskom dobu televizije, već prema žanrovima, scenaristički timovi radili su na razvijanju različitih tipova, sa kojima su gledaoci mogli da se identifikuju, uključujući i poneku „crnu ovcu“ čija je prevashodna uloga bila da razbije monotoniju ili eventualnu idilu, a svojom posebnošću još više istakne uzvišenost ostalih likova. Prisutnost negativaca bila je u funkciji stvaranja realnog okvira, atmosfere i uzbuđenja. Tako se rodila jedna od najomiljenijih TV zlotvorki, Aleksis u visokobudžetnoj sapunici „Dinastija“. Pored nje, ostali likovi dobijali su opravdanje za svoje postupke, auru moralnih, skoro besprekornih ljudi.

Od ljubomorne Aleksis put je vodio do spletkama i lažima otrovanih anoreksičnih lepotica u „Očajnim domaćicama“ gde skoro niko nije čist i neporočan. I dalje, do vrhunski kombinovanih TV serija kao što je „Šteta“ (koju naša publika još nije videla, što ne znači da neće) u kojoj glavna junakinja – advokat (igra je Glen Klouz) ne bira sredstva da dođe do cilja, da pobedi. Serija je nagrađena na festivalu u Bijaricu.

Era totalnih antiheroja začeta je u Americi sredinom devedesetih godina prošlog veka pod okriljem kablovskih mreža koje su htele da „renoviraju“ dramsku produkciju i da „originalnim pristupom“ privuku publiku. Pošlo se od procene da gledaoce sve manje privlače pozitivci, da je ne drže u stanju napetosti i iščekivanja. Delovali su naivno. Scenaristima je naloženo da nađu model realističnijih i šokantnijih serija.

Prema žanrovima, negativci kao nosioci zapleta grupisali su se u sadržajima koji su postigli široku popularnost kao što su „Soprano“ (mafija), „Oz“ (zatvor), čiji je izdanak kultno „Bekstvo iz zatvora“. Pre dvadeset godina publika je u „Zvezdanim stazama“ navijala za Skajvolkera. Sada više voli Dark Vedora. Na sceni su likovi iz senke koji hrane telestvarnost, a oni koji pristaju na taj izbor tvrde da je bliže životu obožavati – omražene i zle. Oni su efikasniji. Paradoksalno, zar ne. Ponadajmo se da je to samo TV moda koja će proći. Da se fikcija, zaista, neće pretvoriti u stvarnost.