„Trgovanje” Golanom

Da li će posle niza jalovih pokušaja Izrael i Sirija konačno uspeti da se nagode oko strateški važne tačke, parčeta zemlje ukleštenog između četiri različite državne granice , prebogate vodom u čitavom suvom regionu, Golanske visoravni, na koju ova dva suseda polažu pravo, ostaje da se vidi. Tek, prvi znak, kako juče prenose sve svetske agencije, učinio je Tel Aviv, koji je navodno preko posrednika, turskog premijera Tajipa Erdogana, poslao poruku Damasku, da je Izrael spreman da se povuče i vrati „ceo kompleks”, ali zauzvrat traži da se, u ime mira, odreknu svih svojih veza sa terorističkim organizacijama, poput, kako navode, palestinske islamističke grupe Hamasa i libanske gerilske grupe Hezbolaha, koje su na jevrejskoj nacionalnoj listi označene kao „neprijatelji broj jedan”.

Sirija, uz to, treba da se distancira od politike Irana a, kao gest dobre volje, piše „Džeruzalem post”, još i da protera političkog vođu radikalnog islamskog Hamasa Kaleda Mašala, koji je našao privremeno utočište u Damasku.

Turski premijer, koji se, prema pisanju štampe, našao u ulozi „goluba mira” uprkos poricanju nekih njemu bliskih izvora „da Erdogan nije dostavio poruku Asadu”, odlazi, po unapred utvrđenom državnom protokolu, u Damask krajem vikenda da se sretne sa predsednikom Bašarom al Asadom.

Tim povodom bivša ministarka (iseljenica) Buhaina Šaban (koja je u intervjuu za „Al Džaziru” prva saopštila vest) izjavila je da, koliko ona zna, njena zemlja nema nameru „da vodi bilo kakve tajne pregovore sa jevrejskom državom”. „Izrael mnogo govori o miru”, primetila je Šabanova podsećajući na opštepoznat stav Damaska da je „Sirija uvek za mir koji garantuje povratak svih prava”. „Pregovaramo već deset godina da nam vrate Golan”, zaključila je uz opasku da je „Olmert spreman na mir sa Sirijom (i vraćanje visoravni) na temelju međunarodnih uslova”.

I portparol izraelskog premijera Mark Regev potvrdio je da je Olmert u nedavnom intervjuu domaćim novinarima iskazao želju za „postizanje mira sa Sirijom”. Na pitanje da li Izrael ima istinsku nameru da se povuče sa Golanske visoravni, Olmert je tada odgovorio da radi na postizanju „značajnog koraka” koji treba da dovede do mira sa ovim susedom.

Golanska visoravan, veličine 1.800 kvadratnih kilometara, na raskrsnici puteva četiri države, Izraela, Sirije, Libana i Jordana, pala je u posed Tel Aviva, posle šestodnevnog rata Izraela i Sirije 1967.

Podeljena na tri regije (severnu, centralnu i južnu), naseljena je Druzima (oko 22.000) koji sebe smatraju Sirijcima i jevrejskim doseljenicima, a prema poslednjem popisu ima ih blizu 18.000.

Svi napori međunarodne zajednice da dijalog između dve države ponovo otvori na ovu temu, a posle neuspelog susreta zvaničnika Tel Aviva i Damaska 2000. godine, padali su dosad u vodu.

Hoće li se sa reči preći na dela i da li će pruženu ruku Izraela Sirija prihvatiti uz obostrane ustupke, uprkos neraspoloženju jednog dela javnosti u obe zemlje da se Golanom „trguje”, pokazaće se uskoro.