„Трговање” Голаном

Да ли ће после низа јалових покушаја Израел и Сирија коначно успети да се нагоде око стратешки важне тачке, парчета земље уклештеног између четири различите државне границе , пребогате водом у читавом сувом региону, Голанске висоравни, на коју ова два суседа полажу право, остаје да се види. Тек, први знак, како јуче преносе све светске агенције, учинио је Тел Авив, који је наводно преко посредника, турског премијера Тајипа Ердогана, послао поруку Дамаску, да је Израел спреман да се повуче и врати „цео комплекс”, али заузврат тражи да се, у име мира, одрекну свих својих веза са терористичким организацијама, попут, како наводе, палестинске исламистичке групе Хамаса и либанске герилске групе Хезболаха, које су на јеврејској националној листи означене као „непријатељи број један”.

Сирија, уз то, треба да се дистанцира од политике Ирана а, као гест добре воље, пише „Џерузалем пост”, још и да протера политичког вођу радикалног исламског Хамаса Каледа Машала, који је нашао привремено уточиште у Дамаску.

Турски премијер, који се, према писању штампе, нашао у улози „голуба мира” упркос порицању неких њему блиских извора „да Ердоган није доставио поруку Асаду”, одлази, по унапред утврђеном државном протоколу, у Дамаск крајем викенда да се сретне са председником Башаром ал Асадом.

Тим поводом бивша министарка (исељеница) Бухаина Шабан (која је у интервјуу за „Ал Џазиру” прва саопштила вест) изјавила је да, колико она зна, њена земља нема намеру „да води било какве тајне преговоре са јеврејском државом”. „Израел много говори о миру”, приметила је Шабанова подсећајући на општепознат став Дамаска да је „Сирија увек за мир који гарантује повратак свих права”. „Преговарамо већ десет година да нам врате Голан”, закључила је уз опаску да је „Олмерт спреман на мир са Сиријом (и враћање висоравни) на темељу међународних услова”.

И портпарол израелског премијера Марк Регев потврдио је да је Олмерт у недавном интервјуу домаћим новинарима исказао жељу за „постизање мира са Сиријом”. На питање да ли Израел има истинску намеру да се повуче са Голанске висоравни, Олмерт је тада одговорио да ради на постизању „значајног корака” који треба да доведе до мира са овим суседом.

Голанска висораван, величине 1.800 квадратних километара, на раскрсници путева четири државе, Израела, Сирије, Либана и Јордана, пала је у посед Тел Авива, после шестодневног рата Израела и Сирије 1967.

Подељена на три регије (северну, централну и јужну), насељена је Друзима (око 22.000) који себе сматрају Сиријцима и јеврејским досељеницима, а према последњем попису има их близу 18.000.

Сви напори међународне заједнице да дијалог између две државе поново отвори на ову тему, а после неуспелог сусрета званичника Тел Авива и Дамаска 2000. године, падали су досад у воду.

Хоће ли се са речи прећи на дела и да ли ће пружену руку Израела Сирија прихватити уз обостране уступке, упркос нерасположењу једног дела јавности у обе земље да се Голаном „тргује”, показаће се ускоро.