Odbijen kraljev gambit

Cipras je posle konsultacija morao da saopšti da nije prihvatljiv predlog koji je Zaev ponudio u Sofiji ili, što bi šahisti za takav potez rekli, odbijen je kraljev gambit. Naime, Cipras je službenim saopštenjem, što su preneli makedonski mediji, pozvao Makedoniju da nastavi rad na rešenjima koja će opstati i koja neće biti razrušena posle nekoliko meseci, a koja u isto vreme neće ugrožavati dostojanstvo i istoriju oba naroda. Cipras na rešenje nije uzvratio rešenjem, već je sugerisao da bi prihvatljivo ime bilo s geografskom odrednicom, kao što predviđa paket Metjua Nimica.

Nakon ovakve informacije iz Grčke, makedonska vlada se kratkim saopštenjem obratila javnosti i naglasila da ostaje pri svom predlogu: „Republika Ilindenska Makedonija je ime s vremenskom odrednicom koja je vezana za konkretan datum iz prošlosti, te je ono realna mogućnost za kompromis koji zadovoljava obe strane. Očekujemo da će predlog biti shvaćen i da će naići na veću podršku u Atini.” U nastavku saopštenja makedonska vlada naglašava da će nastaviti da s Republikom Grčkom rešava spor koji traje više od četvrt veka.

Lider najveće makedonske opozicione partije VMRO-DPMNE Mickoski otvoreno je rekao da je ime Republika Ilindenska Makedonija za sveukupnu upotrebu za njega neprihvatljivo i da njegova partija neće podržati promenu Ustava Republike Makedonije sa ciljem da se menja ime. Predsednik države Đorđe Ivanov, nakon liderskog skupa ostao je uzdržan, rekavši da će sačekati pismenu informaciju od vlade i da će se konsultovati s ekspertima iz međunarodnog prava, te da će se posle toga izjasniti jer, kako je rekao, on se, kada je reč o ovom pitanju, principijelno držao onih stavova koje su imali njegovi prethodnici.

Pozvali smo Tonija Deskoskog, profesora međunarodnog prava Univerziteta „Kiril i Metodije” u Skoplju, koji o nastaloj situaciji za „Politiku” zaključuje: „Grčka je ostala pri svojoj ponudi iz 2008, ona i dalje bezuslovno insistira: prvo, na suštinskom preimenovanju naše zemlje u Gornju, Severnu ili Novu Makedoniju, i drugo, na tome da sve namene budu za domaću i iza međunarodnu upotrebu. Jasno je da Grčka od toga neće odustati.” Na makedonskoj strani je da li će ovaj grčki paket u celosti prihvatiti ili se s njim ne slaže. Deskoski iznosi i sledeću činjenicu, s napomenom da se može desiti da se menja diplomatska strategija makedonske vlade: „U Republici Makedoniji nema konsenzusa za takav iskorak. Naprotiv, čini se da je većinsko raspoloženje protiv toga. Neslaganja s grčkim paketom bi naložila promenu diplomatske strategije u pravcu da se saveznicima otvori pitanje grčke zloupotrebe konsenzualne podrške koja je data na samitu NATO zemalja u Bukureštu.” Na kraju on tvrdi da se u svakom slučaju pregovori moraju nastaviti.

Ne može se reći da ovakva situacija velikim silama odgovara, bar ne ako se uzmu u obzir njihovi stavovi o interesu na zapadnom Balkanu. Među prvima koji su odmah reagovali na Zaevljev predlog koji je Cipras odbio bio je američki potpredsednik Majk Spens. On je to na svom „tviteru” nalogu objavio i odmah je u telefonskom razgovoru s Ciprasom obojici premijera zahvalio na uloženim naporima oko pronalaženja rešenja za grčko-makedonski spor, a zatim je naglasio: „Ovo je istorijska mogućnost.” On je akcenat stavio na mir na Balkanu: „Nadam se da će obe strane naći prihvatljivo rešenje i da će promovisati mir i stabilnost u regionu.”

Ovakav hitan telefonski razgovor samo sa premijerom Grčke u diplomatskim krugovima nije ostao nezapažen. Taj potez se tumači kao preporuka Grčkoj i Makedoniji da dobro razmisle kako ne bi bile odgovorne za američke odnose i mir na Balkanu. Slični interes za Balkan pokazala je i britanska premijerka Tereza Mej, koja je u Skoplju nakon Sofijskog samita izričito rekla da i Grčka i Makedonija rešavanjem spora mogu imati korist. Ona je posebno naglasila da je britanski interes da se iz Evrope i sa zapadnog Balkana istisne Rusija. Sličnu izjavu dao je i predsednik Francuske Makron, koji je ukazao da se zapadni Balkan ne sme prepustiti Rusiji i Turskoj. Nemačka kancelarka Angela Merkel i u Berlinu i u Briselu obojici premijera napomenula je da se kompromis mora iznaći, iako je on bolan. No ako se uzme u obzir izjava Merkelove u Sofiji nakon razgovora sa oba premijera: „Radujem se što sam čula da dobro napreduju razgovori između Grčke i Makedonije…” i onoga što se posle Sofije dogodilo između dve zemlje u sporu, sasvim je sigurno da je neko povukao potez koji ne ide u prilog diplomatskim interesima velikih sila oko Zapadnog Balkana u odnosima sa Rusijom (koja je nedavno upozorila da će, ako Makedonija postane članica NATO-a, biti ugrožen mir na Balkanu).