Одбијен краљев гамбит

Ципрас је после консултација морао да саопшти да није прихватљив предлог који је Заев понудио у Софији или, што би шахисти за такав потез рекли, одбијен је краљев гамбит. Наиме, Ципрас је службеним саопштењем, што су пренели македонски медији, позвао Македонију да настави рад на решењима која ће опстати и која неће бити разрушена после неколико месеци, а која у исто време неће угрожавати достојанство и историју оба народа. Ципрас на решење није узвратио решењем, већ је сугерисао да би прихватљиво име било с географском одредницом, као што предвиђа пакет Метјуа Нимица.

Након овакве информације из Грчке, македонска влада се кратким саопштењем обратила јавности и нагласила да остаје при свом предлогу: „Република Илинденска Македонија је име с временском одредницом која је везана за конкретан датум из прошлости, те је оно реална могућност за компромис који задовољава обе стране. Очекујемо да ће предлог бити схваћен и да ће наићи на већу подршку у Атини.” У наставку саопштења македонска влада наглашава да ће наставити да с Републиком Грчком решава спор који траје више од четврт века.

Лидер највеће македонске опозиционе партије ВМРО-ДПМНЕ Мицкоски отворено је рекао да је име Република Илинденска Македонија за свеукупну употребу за њега неприхватљиво и да његова партија неће подржати промену Устава Републике Македоније са циљем да се мења име. Председник државе Ђорђе Иванов, након лидерског скупа остао је уздржан, рекавши да ће сачекати писмену информацију од владе и да ће се консултовати с експертима из међународног права, те да ће се после тога изјаснити јер, како је рекао, он се, када је реч о овом питању, принципијелно држао оних ставова које су имали његови претходници.

Позвали смо Тонија Дескоског, професора међународног права Универзитета „Кирил и Методије” у Скопљу, који о насталој ситуацији за „Политику” закључује: „Грчка је остала при својој понуди из 2008, она и даље безусловно инсистира: прво, на суштинском преименовању наше земље у Горњу, Северну или Нову Македонију, и друго, на томе да све намене буду за домаћу и иза међународну употребу. Јасно је да Грчка од тога неће одустати.” На македонској страни је да ли ће овај грчки пакет у целости прихватити или се с њим не слаже. Дескоски износи и следећу чињеницу, с напоменом да се може десити да се мења дипломатска стратегија македонске владе: „У Републици Македонији нема консензуса за такав искорак. Напротив, чини се да је већинско расположење против тога. Неслагања с грчким пакетом би наложила промену дипломатске стратегије у правцу да се савезницима отвори питање грчке злоупотребе консензуалне подршке која је дата на самиту НАТО земаља у Букурешту.” На крају он тврди да се у сваком случају преговори морају наставити.

Не може се рећи да оваква ситуација великим силама одговара, бар не ако се узму у обзир њихови ставови о интересу на западном Балкану. Међу првима који су одмах реаговали на Заевљев предлог који је Ципрас одбио био је амерички потпредседник Мајк Спенс. Он је то на свом „твитеру” налогу објавио и одмах је у телефонском разговору с Ципрасом обојици премијера захвалио на уложеним напорима око проналажења решења за грчко-македонски спор, а затим је нагласио: „Ово је историјска могућност.” Он је акценат ставио на мир на Балкану: „Надам се да ће обе стране наћи прихватљиво решење и да ће промовисати мир и стабилност у региону.”

Овакав хитан телефонски разговор само са премијером Грчке у дипломатским круговима није остао незапажен. Тај потез се тумачи као препорука Грчкој и Македонији да добро размисле како не би биле одговорне за америчке односе и мир на Балкану. Слични интерес за Балкан показала је и британска премијерка Тереза Меј, која је у Скопљу након Софијског самита изричито рекла да и Грчка и Македонија решавањем спора могу имати корист. Она је посебно нагласила да је британски интерес да се из Европе и са западног Балкана истисне Русија. Сличну изјаву дао је и председник Француске Макрон, који је указао да се западни Балкан не сме препустити Русији и Турској. Немачка канцеларка Ангела Меркел и у Берлину и у Бриселу обојици премијера напоменула је да се компромис мора изнаћи, иако је он болан. Но ако се узме у обзир изјава Меркелове у Софији након разговора са оба премијера: „Радујем се што сам чула да добро напредују разговори између Грчке и Македоније…” и онога што се после Софије догодило између две земље у спору, сасвим је сигурно да је неко повукао потез који не иде у прилог дипломатским интересима великих сила око Западног Балкана у односима са Русијом (која је недавно упозорила да ће, ако Македонија постане чланица НАТО-а, бити угрожен мир на Балкану).