Broj studenata ipak raste

Statistika je opasna nauka koja pruža mnoštvo mogućnosti za manipulaciju različitim podacima. Ovim rečima obratio se jedan naš čitalac u pismu upućenom „Politici”, posle serije tekstova o obrazovnom profilu stanovništva u Srbiji.

Božidar Đelić je nedavno izneo informaciju koja je uzburkala javnost – da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj se u poslednjih petnaest godina smanjuje procenat ljudi sa visokoškolskom diplomom.

Ukoliko se, pak, u razmatranje uzmu zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, onda je primetno da su oni nešto drugačiji. I tu, međutim, valja biti dvostruko oprezan, upozoravaju stručnjaci.

Prema važećoj statistici, broj upisanih studenata na fakultetima u Srbiji 1990. godine bio je 117.212, dok prema podacima iz 2006. godine ima 238.710 onih koji poseduju indeks.

Nasuprot Đelićevoj izjavi, statistički podaci ukazuju i na to da je poslednjih petnaest godina udvostručen broj građana sa akademskom titulom. U 1990. godini diplomiralo je 15.368 studenata, dok je u 2006. godini 29.406 građana steklo diplomu nekog fakulteta. Pojašnjavajući ove podatke, Branka Šurkalović, načelnik Odeljenja društvenih delatnosti u Republičkom zavodu za statistiku, potvrđuje da postoji određena veza između upisanih i diplomiranih studenata, kao i da se poslednjih godina uočava tendencija njihovog rasta, a ne opadanja.

Drugo je pitanje kvaliteta nastave u visokoobrazovnim institucijama u Srbiji. Centar za obrazovne politike prošle godine sproveo je obimno istraživanje o efikasnosti studiranja u Srbiji od 1990. do 2005. godine.

– Ako govorimo o zvaničnim podacima i statistici, ne možemo da kažemo da se broj studenata smanjuje. Ali, ono što nije ispitano, a može da se javi kao problem jeste kvalitet znanja koji studenti stiču na fakultetima i koliko je takvo znanje upotrebljivo za razvoj društva i privrede. Nastavni planovi i programi po kojima su studenti završili studije nisu dovoljno usmereni ka realnim potrebama tržišta rada – pojašnjava mr Martina Vukasović koja je autor ovog istraživanja. Ona ukazuje i na podatak da je u analiziranom periodu od 2000. do 2005. godine smanjen upis studenata na državne, a povećan na privatne fakultete.

– U svim evropskim zemljama broj studenata raste, ali ono sa čim će se i Srbija u budućnosti suočiti jesu demografski podaci. Naime, smanjuje se broj ljudi koji između 18. i 25. godine upisuju studije, a povećava se broj onih koji se posle određenog perioda provedenog na tržištu rada vraćaju univerzitetskom obrazovanju. Reč je o ljudima koji imaju 30 i više godina, u Evropi ih zovu „zreli” studenti – objašnjava sagovornica.

Profesor Filološkog fakulteta dr Ljubiša Rajić smatra da „surova statistika ne može da ’progovori’ o kvalitetu nastave”. Prema njegovom mišljenju, od druge polovine osamdesetih godina prošlog veka taj kvalitet je u stalnom opadanju.

– Mi sada dobijamo studente sa manjim nivoom opšteg znanja, kulture i obaveštenosti o pojavama i dešavanjima u svetu. Naši studenti raspolažu faktografskim znanjem, ali oni nisu u stanju da uoče neki problem, još manje da ga reše. S druge strane, veliki broj studenata sa traženih fakulteta napušta zemlju i odlazi u inostranstvo čim okonča školovanje – kaže prof Rajić. On ukazuje i na drastičan porast broja viših i visokih obrazovnih institucija.

– Odgovorno tvrdim da barem jedna trećina zaposlenih nastavnika na fakultetima ne bi prošla oštre kriterijume na nekim od evropskih univerziteta. Kakvi onda mogu da budu studenti takvih profesora? – otvara prostor za diskusiju naš sagovornik.

– Nije problem samo u tome koliko Srbija ima visokoobrazovanih, nego kakav je kvalitet profesorskog kadra, nastave i uslova za studiranje. Zar je bitno koliko čelika smo uspeli da proizvedemo, ako od njega nismo uspeli ništa da napravimo – zaključuje profesor Ljubiša Rajić.