Број студената ипак расте

Статистика је опасна наука која пружа мноштво могућности за манипулацију различитим подацима. Овим речима обратио се један наш читалац у писму упућеном „Политици”, после серије текстова о образовном профилу становништва у Србији.

Божидар Ђелић је недавно изнео информацију која је узбуркала јавност – да је Србија једина земља у Европи у којој се у последњих петнаест година смањује проценат људи са високошколском дипломом.

Уколико се, пак, у разматрање узму званични подаци Републичког завода за статистику, онда је приметно да су они нешто другачији. И ту, међутим, ваља бити двоструко опрезан, упозоравају стручњаци.

Према важећој статистици, број уписаних студената на факултетима у Србији 1990. године био је 117.212, док према подацима из 2006. године има 238.710 оних који поседују индекс.

Насупрот Ђелићевој изјави, статистички подаци указују и на то да је последњих петнаест година удвостручен број грађана са академском титулом. У 1990. години дипломирало је 15.368 студената, док је у 2006. години 29.406 грађана стекло диплому неког факултета. Појашњавајући ове податке, Бранка Шуркаловић, начелник Одељења друштвених делатности у Републичком заводу за статистику, потврђује да постоји одређена веза између уписаних и дипломираних студената, као и да се последњих година уочава тенденција њиховог раста, а не опадања.

Друго је питање квалитета наставе у високообразовним институцијама у Србији. Центар за образовне политике прошле године спровео је обимно истраживање о ефикасности студирања у Србији од 1990. до 2005. године.

– Ако говоримо о званичним подацима и статистици, не можемо да кажемо да се број студената смањује. Али, оно што није испитано, а може да се јави као проблем јесте квалитет знања који студенти стичу на факултетима и колико је такво знање употребљиво за развој друштва и привреде. Наставни планови и програми по којима су студенти завршили студије нису довољно усмерени ка реалним потребама тржишта рада – појашњава мр Мартина Вукасовић која је аутор овог истраживања. Она указује и на податак да је у анализираном периоду од 2000. до 2005. године смањен упис студената на државне, а повећан на приватне факултете.

– У свим европским земљама број студената расте, али оно са чим ће се и Србија у будућности суочити јесу демографски подаци. Наиме, смањује се број људи који између 18. и 25. године уписују студије, а повећава се број оних који се после одређеног периода проведеног на тржишту рада враћају универзитетском образовању. Реч је о људима који имају 30 и више година, у Европи их зову „зрели” студенти – објашњава саговорница.

Професор Филолошког факултета др Љубиша Рајић сматра да „сурова статистика не може да ’проговори’ о квалитету наставе”. Према његовом мишљењу, од друге половине осамдесетих година прошлог века тај квалитет је у сталном опадању.

– Ми сада добијамо студенте са мањим нивоом општег знања, културе и обавештености о појавама и дешавањима у свету. Наши студенти располажу фактографским знањем, али они нису у стању да уоче неки проблем, још мање да га реше. С друге стране, велики број студената са тражених факултета напушта земљу и одлази у иностранство чим оконча школовање – каже проф Рајић. Он указује и на драстичан пораст броја виших и високих образовних институција.

– Одговорно тврдим да барем једна трећина запослених наставника на факултетима не би прошла оштре критеријуме на неким од европских универзитета. Какви онда могу да буду студенти таквих професора? – отвара простор за дискусију наш саговорник.

– Није проблем само у томе колико Србија има високообразованих, него какав је квалитет професорског кадра, наставе и услова за студирање. Зар је битно колико челика смо успели да произведемо, ако од њега нисмо успели ништа да направимо – закључује професор Љубиша Рајић.