Keleraba je izuzetno zdravo povrće

Keleraba je iz iste porodice kao i običan kupus, ali osim boje (svetlozelena ili ljubičasta) nemaju mnogo sličnosti. Dok običan kupus ima listova napretek, keleraba je dosta oskudna sa listovima koji su na krajevima peteljki.

Poreklom je iz centralne i severne Evrope sa obala Severnog mora, u Nemačkoj, gde se i sada najviše upotrebljava. Keleraba je sve osim tamo nekog običnog povrća.

Keleraba je pitoma sorta divljeg kupusa, a naziv potiče od nemačkih reči kohl = kupus i rube = repa. Bukvalan prevod je „kupus-repa” što najbolje i opisuje ovo povrće. U supermarketu stoji u frižideru i bez njega ne može dugo da se održi.

Ako ste ikada probali koren običnog kupusa, ukus kelerabe je njemu najsličniji. Kao i kupus, keleraba u našim prodavnicama može da se nađe u bledozelenoj ili ljubičastoj boji, a upotrebljiva je samo dok je mlada.

Mlada keleraba ima veličinu spljoštene loptice za tenis, a koristi se najviše kao salata, dakle u svežem stanju. Treba jednostavno da je oljuštite kao krompir i isečete je ili izrendate. Ako izrendanu kelerabu iscedite kroz gazu, dobićete ukusan sok koji mora odmah da se upotrebi, da ne bi postao ljut.

Pored upotrebe u salatama i soka, ovo povrće može da se kuva i dinsta. Osim korena, jestivo je i lišće jer sadrži dosta minerala i vitamina. Kada se kuva, dinsta, uništava se vitamin Ce, pa je zato najbolje da se keleraba koristi u salatama.

U 100 g kelerabe ima 27 kilokalorija, što je čini dobrom namirnicom kod redukcionih dijeta. Ugljenih hidrata ima 6,2 g, šećera 2,6 g, dijetnih vlakana 3,6 g, proteina 1,7 g. Od vitamina, keleraba najviše ima vitamina Ce, kompleks vitamina Be i vitamin E. Od minerala keleraba sadrži kalcijum, gvožđe, fosfor, kalijum, mangan, magnezijum.

Sadržaj vlakana u kelerabi je visok, pa se ovo povrće koristi i za smanjivanje nivoa lošeg holesterola i triglicerida u krvi. Zbog sadržaja vlakana, dobra je kod smanjenja zatvora, ublažavanja tegoba kod hemoroida, a posredno utiče i na smanjenje rizika od raka debelog creva.

Keleraba pomaže kod anemije, raznih virusnih infekcija, a utiče i na zdravlje sistema za varenje, zuba i desni.

Cenjena je kod dijabetičara jer reguliše nivoe šećera u krvi, a kod osoba sa hipertenzijom reguliše krvni pritisak. Keleraba je značajna i za zdravlje kostiju i limfnog sistema.

Recepata sa kelerabom kao sastojkom zaista ima mnogo, tako da uvek možete da nađete neki zanimljiv i uživate u ovom superpovrću. Ako je vaš izbor salata, možete je kombinovati sa drugim povrćem i začiniti je klasično maslinovim uljem i sirćetom ili jogurtom, pavlakom ili limunovim sokom.

Ako dinstate kelerabu ili je kuvate, najbolje je da je isečete kako bi period termičke obrade bio što kraći. Možete je pripremati na pari ili peći u rerni.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com