Zamrzavanje embriona o trošku države
Od 15. juna parovi u Srbiji koji ulaze u postupak vantelesne oplodnje moći će u određenim ginekološko-akušerskim klinikama da zamrznu i sačuvaju embrione i reproduktivne ćelije o trošku države, najavila je za „Politiku” docent dr Sanja Radojević Škodrić, vršilac dužnosti direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ona je pojasnila da će to moći da se uradi u državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama koji imaju zaključene ugovore sa Fondom.
Na ovaj način žene koje idu na vantelesnu oplodnju, ukoliko ona ne uspe, u narednim pokušajima veštačkog oplođenja neće morati da se izlažu dodatnim hormonskim stimulacijama jajnika, već će se postupak raditi uz kraću pripremu.
Kako „Politika” saznaje, zamrznuti embrioni čuvaće se pet godina, sa mogućnošću produžavanja na još pet, ukoliko parovi to žele.
Koristi ovog postupka su mnogobrojne, jer će se „višak” embriona ili ćelija dobijenih tokom jednog ciklusa stimulacije sačuvati za sledeći put, u slučaju neuspeha vantelesne oplodnje, ili čak za sledeću trudnoću, što višestruko povećava šansu za dobijanje potomstva.
Kako ističe prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, stopa nastanka trudnoća iz zamrznutih embriona veoma je visoka i na ovoj klinici u Višegradskoj ulici u Beogradu iznosi oko 70 odsto.
– Od sledećeg meseca trebalo bi da počne zamrzavanje prvenstveno embriona, a za indikovane slučajeve i reproduktivnih ćelija (spermatozoida i jajnih ćelija) i tkiva jajnika i testisa, o trošku RFZO-a. I do sada su se ove procedure sprovodile kod nas, ali su parovi ove usluge sami plaćali i to nisu bili ni tako mali troškovi. Mi smo spremni za to i imamo dovoljno kapaciteta da ih sprovedemo – ističe dr Stefanović.
Usvojen je i Zakon o biomedicinski potpomognutom oplođenju, koji striktno uređuje ovu osetljivu oblast i proširuje krug osoba koje mogu učestvovati u postupcima vantelesne oplodnje. Zakon predviđa i mogućnost doniranja polnih ćelija i embriona. Trenutno se izrađuju podzakonski akti kojima će preciznije biti uređena pitanja u vezi sa osnivanjem banke reproduktivnih ćelija.
– Novi zakon predviđa osnivanje banke darovanih reproduktivnih ćelija, a naša klinika je predviđena kao mesto za ovakvu banku za celu Srbiju, što će se, nadam se, veoma brzo ostvariti i dati šansu i onima koji nemaju partnera ili nemaju sopstvene reproduktivne ćelije da se ostvare kao roditelji – dodao je dr Stefanović.
Prošle godine na proces vantelesne oplodnje upućeno je 3.500 parova, a u prva tri meseca 2018. godine oko 900 parova. Ove godine RFZO je zaključio ugovor sa šest državnih institucija i 11 privatnih zdravstvenih ustanova koje se bave vantelesnom oplodnjom.
Potreban veći broj veštačkih oplodnji
Svaku mera koju utiče na povećanje broja pokušaja vantelesne oplodnje, kao i kvalitet usluga za parove kojima je ona jedini način da dođu do potomstva, Udruženje „Šansa za roditeljstvo” pozdravlja, jer na tome rade dve godine.
– I dalje imamo problem kad je reč o ljudima koji nisu dobili dete, a iskoristili su tri pokušaja o trošku RFZO-a, pa su prepušteni sami sebi, a finansija je malo – kaže Sandra Jovanović, predsednica udruženja.
Ona smatra da država mora da pomogne svim parovima koji žele decu na svaki mogući način: otvaranjem savetovališta za vantelesnu oplodnju jer je svima koji prolaze ovu proceduru i ulaze u nju neophodna psihološka pomoć, povećavanjem broja finansiranih postupaka vantelesne oplodnje o trošku Fonda, usvajanjem pravilnika koji prate implementaciju novog zakona o vantelesnoj oplodnji iz 2017. godine, jer se njime predviđa i donacija reproduktivnog materijala.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
