Замрзавање ембриона о трошку државе

Користи овог поступка су многобројне, јер ће се „вишак” ембриона или ћелија добијених током једног циклуса стимулације сачувати за следећи пут, у случају неуспеха вантелесне оплодње, или чак за следећу трудноћу, што вишеструко повећава шансу за добијање потомства.

Како истиче проф. др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, стопа настанка трудноћа из замрзнутих ембриона веома је висока и на овој клиници у Вишеградској улици у Београду износи око 70 одсто.

– Од следећег месеца требало би да почне замрзавање првенствено ембриона, а за индиковане случајеве и репродуктивних ћелија (сперматозоида и јајних ћелија) и ткива јајника и тестиса, о трошку РФЗО-а. И до сада су се ове процедуре спроводиле код нас, али су парови ове услуге сами плаћали и то нису били ни тако мали трошкови. Ми смо спремни за то и имамо довољно капацитета да их спроведемо – истиче др Стефановић.

Усвојен је и Закон о биомедицински потпомогнутом оплођењу, који стриктно уређује ову осетљиву област и проширује круг особа које могу учествовати у поступцима вантелесне оплодње. Закон предвиђа и могућност донирања полних ћелија и ембриона. Тренутно се израђују подзаконски акти којима ће прецизније бити уређена питања у вези са оснивањем банке репродуктивних ћелија.

– Нови закон предвиђа оснивање банке дарованих репродуктивних ћелија, а наша клиника је предвиђена као место за овакву банку за целу Србију, што ће се, надам се, веома брзо остварити и дати шансу и онима који немају партнера или немају сопствене репродуктивне ћелије да се остваре као родитељи – додао је др Стефановић.

Прошле године на процес вантелесне оплодње упућено је 3.500 парова, а у прва три месеца 2018. године око 900 парова. Ове године РФЗО је закључио уговор са шест државних институција и 11 приватних здравствених установа које се баве вантелесном оплодњом.

Потребан већи број вештачких оплодњи

Сваку мера коју утиче на повећање броја покушаја вантелесне оплодње, као и квалитет услуга за парове којима је она једини начин да дођу до потомства, Удружење „Шанса за родитељство” поздравља, јер на томе раде две године.

– И даље имамо проблем кад је реч о људима који нису добили дете, а искористили су три покушаја о трошку РФЗО-а, па су препуштени сами себи, а финансија је мало – каже Сандра Јовановић, председница удружења.

Она сматра да држава мора да помогне свим паровима који желе децу на сваки могући начин: отварањем саветовалишта за вантелесну оплодњу јер је свима који пролазе ову процедуру и улазе у њу неопходна психолошка помоћ, повећавањем броја финансираних поступака вантелесне оплодње о трошку Фонда, усвајањем правилника који прате имплементацију новог закона о вантелесној оплодњи из 2017. године, јер се њиме предвиђа и донација репродуктивног материјала.