Varnice na godišnjoj Skupštini SANU
Na redovnoj godišnjoj Skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, predsednik Akademije, rekao je juče da će ponuditi ostavku ukoliko se deset akademika složi da je on umešan u lobiranja oko izbora kandidata koji su predlagani za članove Akademije. Dodao je da sa vrha akademije nije vršen nikakav pritisak.
Ovu priču pokrenuo je akademik Časlav Ocić koji je juče razrešen dužnosti sekretara Odeljenja društvenih nauka, a na to mesto izabran je akademik Dimitrije Stefanović. Ocić je rekao da je njegovo razrešenje političkog karaktera, komentarišući glasove kolega rečima: „Svako je gospodar svoga obraza”. On je prethodnih dana u medijima ukazivao da je sporan predstojeći izbor za nove članove Akademije.
Izjavio je da je nezapamćeno da kandidati koje je predložilo njegovo odeljenje, i u aprilu jednoglasno podržalo, već u maju ne dobiju potrebnu podršku da se o njima glasa na zasedanju Izborne skupštine koja je zakazana za osmi novembar. Kao primer je naveo etnologa Bojana Jovanovića i filozofa Iliju Marića koju su u aprilu dobili podršku četiri člana Odeljenja društvenih nauka, da bi se oni koji su za njih glasali mesec danas kasnije predomislili ili je nadglasalo pet članova Odeljenja istorijskih nauka.
Ocić primećuje da se nikada ranije nije desilo da od prvobitno predložena četiri kandidata ne budu podržana dva kandidata odeljenja, a da umesto njih dobiju podršku čak troje kandidata predložena van Akademije. Kako je ranije objavljeno, sociologa Slobodana Antonića i filozofa Alpara Lošonca predložilo je odeljenje, a instituti i fakulteti demografa Mirjanu Rašević, ekonomistu Pavla Petrovića i Milenu Dragićević Šešić iz oblasti menadžment u kulturi.
Odeljenje društvenih nauka je u poslednjih 15 godina dobilo samo jednog novog člana. U odeljenju su Danilo Basta, Tibor Varadi, Časlav Ocić, Dimitrije Stefanović i Kosta Čavoški, dopisni član je Aleksandar Kostić. Kako je Ocić rekao, u sve ovo umešan je vrh akademije uz tutorisanje sa strane.
Vladimir Kostić je u svom govoru poručio da on nema iluziju i da će predstojeći izbori doneti izvesne nesuglasice, polemike pa i sukobe.
– Mudrost je kako da ta sučeljavanja ne ostanu osnov za ruženja SANU i ne uvuku je u tabloidne intrige. Apelujem da svako od nas postavi svoje lične crvene linije koje ne treba prelaziti u očuvanju dostojanstva Akademije, koje je svakako veće od naših efemernih međusobnih nesporazuma. Jer sukoba je bilo i biće ih, ali je eventualna šteta koju nenamerno ili namerno nanosimo SANU u krajnjem slučaju samoranjavanje i ništa, ništa više – rekao je Vladimir Kostić.
Naveo je da je napravljena analiza kada je SANU imala 142 člana (danas ih ima 133, odnosno 124 aktivnih) i u Srbiji je na 100.000 stanovnika bilo samo 1, 9 članova SANU, dok je taj broj u hrvatskoj akademiji 4,9; u Sloveniji 5,1; u Crnoj Gori 7,0 a u Makedoniji 2, 2.
– Nismo predimenzionirani, ali nas glođe crv neravnoteže među oblastima koje su u Akademiji neophodne. Odgovorni smo da SANU potvrdimo kao instituciju velikih pojedinačnih znanja i kompetentnosti, kreativnosti, prvenstveno u nauci i umetnosti, te građanske pristojnosti, odgovornosti i poštenja – instituciju kojoj se može verovati – rekao je Kostić.
Pomenuto je i da je od prošle godine SANU organizovala 247 naučnih skupova, koncerata, tribina, izložbi koje je posetilo 170.000 ljudi.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
