Tri i po decenije nauke bez šablona
Valjevo – Petnica je jedna potpuno autohtona ideja, koju je pokrenuo krug mladih ljudi – studenata i mladih istraživača, koja u samom početku nije bila identična ovome što se danas radi, ali je brzo evoluirala i pretvorila se u uspešan koncept koji je „pustio korenje”, razvio se u model rada interesantan za mnoge koji se bave razvojem obrazovanja u Srbiji i van nje.
Ovim rečima Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica, pravi uvod u razgovor o tri i po decenije postojanja i rada institucije po kojoj mnogi u svetu nauke Srbiju prepoznaju. Neposredan povod je nedavna izložba u čast jubileja organizovana u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, na kojoj je predstavljen najznačajniji petnički resurs – oko 50.000 učesnika i više od dve hiljade gostujućih predavača koji su u Istraživačkoj stanici realizovali četiri hiljade programskih aktivnosti iz oblasti prirodnih i društvenih nauka.
– Petnica promoviše sistem slobodnog, liberalnog obrazovanja u pravom smislu reči, sistem koji nije u vezi sa bilo kakvim oblikom prisile – ističe Vigor Majić. Za razliku od dominantnih sistema školstva u Srbiji i drugim zemljama koji su zasnovani na određenim oblicima prisile – obavezna škola, obavezno gradivo, ocene, svedočanstva, sankcije – u Istraživačkoj stanici Petnica dominira stav da bar kod jednog broja učenika postoji dovoljno jaka unutrašnja lična želja za proširenje znanja, razumevanje tema iz različitih oblasti nauke i kulture koja je dovoljno jaka da im omogući da pohađaju određene programe, a da nemaju nikakav dodatni pritisak i uslovljavanje da to moraju da rade – dodaje on.
– Niko od polaznika Petnice nije bio pod pritiskom da dobija diplome, svedočanstva, sertifikate, da bude rangiran, već je tu pokazano da postoji unutrašnja potreba čoveka da se obrazuje, da to može da se realizuje bez prisile i da se na taj način mogu postići bolji rezultati nego kad se radi po unapred uspostavljenom šablonu – ocenjuje Majić.
Prema njegovim rečima, Petnica je, osim toga, kao potpuno nezavisna samostalna organizacija, kao organizacija koja nije u vezi sa državnim sistemima obrazovanja, pokazala izuzetnu fleksibilnost u vremenima kada su se dešavale i dešavaju vrlo brze promene u nauci, tehnologiji, društvenim procesima u zemlji i svetu.
– Istraživačka stanica je imala tu prednost da je mogla neke nove ideje da predstavi mnogo brže, da ih stavi kao temu razgovora i to se pokazalo jako dobrim, naročito kada je reč o programima za obuku nastavnika. Važna je i naša fleksibilnost u povezivanju različitih naučnih oblasti. Pokušali smo da premostimo vrlo prisutne razlike među predmetima u školama i na fakultetima koji su tamo striktno odvojene oblasti i da u našim programima nauku predstavimo kao jednu celinu – navodi direktor Petnice. Važan doprinos Istraživačke stanice je i što su učesnicima programa vrlo brzo, u roku od par godina, pružane prilike da svoje znanje prenesu mlađima od sebe. Već kao studenti oni su imali priliku da se nađu u ulozi nastavnika – dodaje on.
U osvrtu na aktuelni trenutak Petnice Vigor Majić kao važan momenat navodi pokušaje da se stabilizuje finansijska situacija ove kuće, što znači konkurisanje za projekte i neprekidan „lov” na sponzore.
– U Srbiji nemamo dobru tradiciju sponzorisanja obrazovanja kao što smo je imali pre sto godina kada su se najbogatiji Srbi prosto utrkivali ko će više da donira univerzitetima, školama. Za razliku od razvijenih zemalja u kojima industrija pomaže sve što je novo u obrazovanju, mi ni tu nemamo razvijenu praksu. I onda se sve pretvorilo u proces dugotrajnog ubeđivanja potencijalnih sponzora i donatora, sve sa neizvesnim rezultatima – smatra Majić. I dodaje da i nadležni iz Vlade Srbije cene ono što se u Petnici radi, što daje nadu da će je podržavati na različite načine.
A u odgovoru na pitanje šta Istraživačka stanica znači za Srbiju, njen direktor potencira stav da je najbolji efekat postignut time što je jednom broju mladih ljudi koji su u školama suočeni sa brojnim ograničenjima i rizikuju da izgube motivaciju pružena šansa da sačuvaju svoja izvorna interesovanja, da ostanu pri onome za šta imaju realan talenat i dobre sklonosti.
– Za Srbiju je dobro da mladi ljudi tamo gde budu, gde god da je to, ostvare najviše što mogu, što su njihovi potencijali, jer će onda bar delić toga, „mrvice sa tog stola” koje uopšte neće biti male ukoliko oni dostignu svoje prave maksimume doći i do Srbije. I Srbija će od toga imati koristi, zaključuje Majić.
Mudrije van sistema
Mnoge vlasti u Srbiji pokušavale su prethodnih godina da Istraživačku stanicu pretvore u politički plen, da je uvuku u sistem, naročito kada je reč o finansiranju, i time sputaju njenu samostalnost?
– Verujem da u većini slučajeva to nije bio rezultat loših namera, već da je reč o ideji da bi bilo dobro imati u sistemu takvu ustanovu kojom bi mogli da se hvale, da su u dobroj meri želeli da „ubace još jedan dragulj u krunu”. Čini mi se da je većina njih kasnije shvatila da je bilo mudrije i bolje što je Istraživačka stanica Petnica ostala van sistema, upravo zbog njene fleksibilnosti i mogućnosti da menja stvari u hodu – odgovara Vigor Majić.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
