Три и по деценије науке без шаблона
Ваљево – Петница је једна потпуно аутохтона идеја, коју је покренуо круг младих људи – студената и младих истраживача, која у самом почетку није била идентична овоме што се данас ради, али је брзо еволуирала и претворила се у успешан концепт који је „пустио корење”, развио се у модел рада интересантан за многе који се баве развојем образовања у Србији и ван ње.
Овим речима Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница, прави увод у разговор о три и по деценије постојања и рада институције по којој многи у свету науке Србију препознају. Непосредан повод је недавна изложба у част јубилеја организована у галерији Српске академије наука и уметности у Београду, на којој је представљен најзначајнији петнички ресурс – око 50.000 учесника и више од две хиљаде гостујућих предавача који су у Истраживачкој станици реализовали четири хиљаде програмских активности из области природних и друштвених наука.
– Петница промовише систем слободног, либералног образовања у правом смислу речи, систем који није у вези са било каквим обликом присиле – истиче Вигор Мајић. За разлику од доминантних система школства у Србији и другим земљама који су засновани на одређеним облицима присиле – обавезна школа, обавезно градиво, оцене, сведочанства, санкције – у Истраживачкој станици Петница доминира став да бар код једног броја ученика постоји довољно јака унутрашња лична жеља за проширење знања, разумевање тема из различитих области науке и културе која је довољно јака да им омогући да похађају одређене програме, а да немају никакав додатни притисак и условљавање да то морају да раде – додаје он.
– Нико од полазника Петнице није био под притиском да добија дипломе, сведочанства, сертификате, да буде рангиран, већ је ту показано да постоји унутрашња потреба човека да се образује, да то може да се реализује без присиле и да се на тај начин могу постићи бољи резултати него кад се ради по унапред успостављеном шаблону – оцењује Мајић.
Према његовим речима, Петница је, осим тога, као потпуно независна самостална организација, као организација која није у вези са државним системима образовања, показала изузетну флексибилност у временима када су се дешавале и дешавају врло брзе промене у науци, технологији, друштвеним процесима у земљи и свету.
– Истраживачка станица је имала ту предност да је могла неке нове идеје да представи много брже, да их стави као тему разговора и то се показало јако добрим, нарочито када је реч о програмима за обуку наставника. Важна је и наша флексибилност у повезивању различитих научних области. Покушали смо да премостимо врло присутне разлике међу предметима у школама и на факултетима који су тамо стриктно одвојене области и да у нашим програмима науку представимо као једну целину – наводи директор Петнице. Важан допринос Истраживачке станице је и што су учесницима програма врло брзо, у року од пар година, пружане прилике да своје знање пренесу млађима од себе. Већ као студенти они су имали прилику да се нађу у улози наставника – додаје он.
У осврту на актуелни тренутак Петнице Вигор Мајић као важан моменат наводи покушаје да се стабилизује финансијска ситуација ове куће, што значи конкурисање за пројекте и непрекидан „лов” на спонзоре.
– У Србији немамо добру традицију спонзорисања образовања као што смо је имали пре сто година када су се најбогатији Срби просто утркивали ко ће више да донира универзитетима, школама. За разлику од развијених земаља у којима индустрија помаже све што је ново у образовању, ми ни ту немамо развијену праксу. И онда се све претворило у процес дуготрајног убеђивања потенцијалних спонзора и донатора, све са неизвесним резултатима – сматра Мајић. И додаје да и надлежни из Владе Србије цене оно што се у Петници ради, што даје наду да ће је подржавати на различите начине.
А у одговору на питање шта Истраживачка станица значи за Србију, њен директор потенцира став да је најбољи ефекат постигнут тиме што је једном броју младих људи који су у школама суочени са бројним ограничењима и ризикују да изгубе мотивацију пружена шанса да сачувају своја изворна интересовања, да остану при ономе за шта имају реалан таленат и добре склоности.
– За Србију је добро да млади људи тамо где буду, где год да је то, остваре највише што могу, што су њихови потенцијали, јер ће онда бар делић тога, „мрвице са тог стола” које уопште неће бити мале уколико они достигну своје праве максимуме доћи и до Србије. И Србија ће од тога имати користи, закључује Мајић.
Мудрије ван система
Многе власти у Србији покушавале су претходних година да Истраживачку станицу претворе у политички плен, да је увуку у систем, нарочито када је реч о финансирању, и тиме спутају њену самосталност?
– Верујем да у већини случајева то није био резултат лоших намера, већ да је реч о идеји да би било добро имати у систему такву установу којом би могли да се хвале, да су у доброј мери желели да „убаце још један драгуљ у круну”. Чини ми се да је већина њих касније схватила да је било мудрије и боље што је Истраживачка станица Петница остала ван система, управо због њене флексибилности и могућности да мења ствари у ходу – одговара Вигор Мајић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
