Blago Srbije na izložbi u Akvileji
Od našeg specijalnog izveštača
Akvileja – Naša zemlja i njena baština nisu mogle biti dostojnije predstavljene u Akvileji. Pod tim su utiskom novinari koji su imali priliku da obiđu izložbu „Blago i carevi – raskoš rimske Srbije”, koja još nedelju dana traje u Palati Meizlik u ovom mestašcetu na severu Italije, jednom od nekadašnjih najbogatijih gradova Rimskog carstva, danas neprevaziđenom arheološkom nalazištu, punom čempresa i topola, ugodno smeštenom uz reku Natiso. Ne samo da je prijem domaćina bio izuzetan, već su i vredni eksponati, koji su došli iz naših muzejskih institucija i izloženi su na postavci koju su zajednički pripremili Narodni muzej u Beogradu i Fondacija Akvileja, s posebnim dignitetom prezentovani, nepretenciozno ali efektno – od upečatljive multimedije na početku, koja sama po sebi nameće specifičnu atmosferu, pa do izuzetno umešno organizovanog i dizajniranog prostora u kojem je svaka vitrina priča za sebe, sve praćeno usklađenim, prigušenim muzičkim taktovima. U tom i takvom duhu artefakti koji svedoče o istoriji Rimskog carstva između prvog i šestog veka, i to onom njenom delu koji se dešavao na teritoriji današnje Srbije, gde je rođeno 17 ili 18 rimskih careva (na zna se tačan podatak), našli su svoje pravo mesto.
Nekoliko naših muzeja – pored Narodnog, tu su i Muzej grada Beograda, Muzej Vojvodine, Narodni muzej Požarevac, Muzej Srema iz Sremske Mitrovice, Narodni muzej Niš, Muzej Krajine iz Negotina, Narodni muzej Zaječar (učestvuje i jedna privatna kolekcija) – odabralo je i put Italije poslalo najreprezentativnije primerke iz svojih zbirki koji se tiču ranog Rimskog carstva, perioda Tetrarhije, vremena Konstantina Velikog i ranog hrišćanstva. Da to jeste tako potvrđuje i suma plaćena za obezbeđenje – ukupno 50 miliona evra. To je podatak koji nam je tokom iscrpnog stručnog vođenja dao Kristijano Tiusi, direktor Fondacije Akvileja. Ako se zna da je reč o 61 eksponatu, može se reći da svaki okvirno vredi oko 800.000 evra, a pet najatraktivnijih – tri pozlaćena vojna šlema iz Berkasova i Jarka, glava Konstantina i Beogradska kameja – zajedno su osigurani na 15 miliona evra. Ovo znamenje, koje noću čuva naoružano obezbeđenje i koje je i umetnički i zanatski vrhunski izrađeno, sasvim je dostojna konkurencija onome što može da se vidi u stalnoj i bogatoj ponudi grada čije su građevine i spomenici na listi Uneska od 1988. i čija su najveća atrakcija podni mozaici izrađeni od terakote i mermera. Jedan od najvećih u zapadnohrišćanskom svetu krasi upravo pod Bazilike u Akvileji.
Kako nam je pokazao Tiusi, sve počinje poetičnom pričom o Dunavu, reci koja je bila i fizička granica carstva spram varvarskih plemena, ali i mesto trgovine i razmene, a nastavlja se vizuelnim podsećanjima na Feliks Romulijanu i Sirmijum, koji su prikazani putem reprodukcije arhitektonskih planova, fotografija i projekcija, uz obilje predmeta tamo pronađenih. Od carskih portreta u različitim materijalima, među kojima je i porfirni Galerijev, preko ornamentike koja je krasila Trajanov most na pomenutoj graničnoj reci, gde je pronađena i glava Kostola, oca ovog imperatora, pa do srebrnog posuđa, nakita i reljefa božanstava, od Mitre do Venere.
– Istakao bih odlivak stuba sa Trajanovog mosta, koji personifikuje upravo Dunav, scena na njemu je slikovita, daje uvid u vreme o kojem govorimo. Most je gradio Apolodorus, jedan od najboljih arhitekata toga doba, zaslužan i za rimski forum. Koliko smo videli, publici su najinteresantniji šlemovi i carske glave, posebno ona Konstantinova. Lično sam veoma emotivno doživeo susret sa svim što je izloženo, dok sam studirao o tome sam čitao, sada sam dobio priliku da sve to i uživo vidim – iskren je naš vodič, koji je podsetio na okolnost da su u drevna vremena Akvileja i Singidunum bili povezani putem i da su veze koje su tada uspostavljene nastavile da postoje, u drugačijim okolnostima i u druge svrhe. Ovog puta reč je o kulturnoj razmeni, koja je Italijane ovog kraja podsetila na Srbiju, a njihov odziv, kada je o izložbi reč, bio je i još je veliki.
Antonio Zanardi Landi, predsednik Fondacije Akvileja, potvrdio je za „Politiku” da je broj posetilaca iznenađujući, posebno imajući u vidu činjenicu da nije reč o jeku sezone, jer je u ovom mestu najviše gostiju tokom leta. Kako je Landi dodao, beleže se dolasci iz okolnih regiona, svraćaju studenti, đaci i, kako je istakao, novinari. To je i najzanimljivije. Upravo su oni najzaslužniji za uspeh celog poduhvata: ovu postavku s velikom pažnjom propratili su italijanski, austrijski, švajcarski, nemački i hrvatski mediji. Da smo zaista popularni u zemlji domaćina posvedočila je i Danijela Vanušić, pomoćnik ministra kulture i informisanja za zaštitu kulturnog nasleđa, koja je prisustvovala samom otvaranju, održanom početkom marta:
– Dan kasnije, bila je nedelja, deset ujutro, naša delegacija je već kretala kući, ali smo svratili i do Meizlika da bacimo još jedan pogled. Bila je takva kiša da su se nebo i zemlja sastavili. Ali to nije omelo ogroman broj ljudi koju su uredno stajali u redu, držeći kišobrane, i čekali da uđu i vide izložbu. I to u zemlji koja je prebogata rimskim kulturnim nasleđem. Bili smo zaista veoma iznenađeni.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
