Благо Србије на изложби у Аквилеји
Од нашег специјалног извештача
Аквилеја – Наша земља и њена баштина нису могле бити достојније представљене у Аквилеји. Под тим су утиском новинари који су имали прилику да обиђу изложбу „Благо и цареви – раскош римске Србије”, која још недељу дана траје у Палати Меизлик у овом месташцету на северу Италије, једном од некадашњих најбогатијих градова Римског царства, данас непревазиђеном археолошком налазишту, пуном чемпреса и топола, угодно смештеном уз реку Натисо. Не само да је пријем домаћина био изузетан, већ су и вредни експонати, који су дошли из наших музејских институција и изложени су на поставци коју су заједнички припремили Народни музеј у Београду и Фондација Аквилеја, с посебним дигнитетом презентовани, непретенциозно али ефектно – од упечатљиве мултимедије на почетку, која сама по себи намеће специфичну атмосферу, па до изузетно умешно организованог и дизајнираног простора у којем је свака витрина прича за себе, све праћено усклађеним, пригушеним музичким тактовима. У том и таквом духу артефакти који сведоче о историји Римског царства између првог и шестог века, и то оном њеном делу који се дешавао на територији данашње Србије, где је рођено 17 или 18 римских царева (на зна се тачан податак), нашли су своје право место.
Неколико наших музеја – поред Народног, ту су и Музеј града Београда, Музеј Војводине, Народни музеј Пожаревац, Музеј Срема из Сремске Митровице, Народни музеј Ниш, Музеј Крајине из Неготина, Народни музеј Зајечар (учествује и једна приватна колекција) – одабрало је и пут Италије послало најрепрезентативније примерке из својих збирки који се тичу раног Римског царства, периода Тетрархије, времена Константина Великог и раног хришћанства. Да то јесте тако потврђује и сума плаћена за обезбеђење – укупно 50 милиона евра. То је податак који нам је током исцрпног стручног вођења дао Кристијано Тиуси, директор Фондације Аквилеја. Ако се зна да је реч о 61 експонату, може се рећи да сваки оквирно вреди око 800.000 евра, а пет најатрактивнијих – три позлаћена војна шлема из Беркасова и Јарка, глава Константина и Београдска камеја – заједно су осигурани на 15 милиона евра. Ово знамење, које ноћу чува наоружано обезбеђење и које је и уметнички и занатски врхунски израђено, сасвим је достојна конкуренција ономе што може да се види у сталној и богатој понуди града чије су грађевине и споменици на листи Унеска од 1988. и чија су највећа атракција подни мозаици израђени од теракоте и мермера. Један од највећих у западнохришћанском свету краси управо под Базилике у Аквилеји.
Како нам је показао Тиуси, све почиње поетичном причом о Дунаву, реци која је била и физичка граница царства спрам варварских племена, али и место трговине и размене, а наставља се визуелним подсећањима на Феликс Ромулијану и Сирмијум, који су приказани путем репродукције архитектонских планова, фотографија и пројекција, уз обиље предмета тамо пронађених. Од царских портрета у различитим материјалима, међу којима је и порфирни Галеријев, преко орнаментике која је красила Трајанов мост на поменутој граничној реци, где је пронађена и глава Костола, оца овог императора, па до сребрног посуђа, накита и рељефа божанстава, од Митре до Венере.
– Истакао бих одливак стуба са Трајановог моста, који персонификује управо Дунав, сцена на њему је сликовита, даје увид у време о којем говоримо. Мост је градио Аполодорус, један од најбољих архитеката тога доба, заслужан и за римски форум. Колико смо видели, публици су најинтересантнији шлемови и царске главе, посебно она Константинова. Лично сам веома емотивно доживео сусрет са свим што је изложено, док сам студирао о томе сам читао, сада сам добио прилику да све то и уживо видим – искрен је наш водич, који је подсетио на околност да су у древна времена Аквилеја и Сингидунум били повезани путем и да су везе које су тада успостављене наставиле да постоје, у другачијим околностима и у друге сврхе. Овог пута реч је о културној размени, која је Италијане овог краја подсетила на Србију, а њихов одзив, када је о изложби реч, био је и још је велики.
Антонио Занарди Ланди, председник Фондације Аквилеја, потврдио је за „Политику” да је број посетилаца изненађујући, посебно имајући у виду чињеницу да није реч о јеку сезоне, јер је у овом месту највише гостију током лета. Како је Ланди додао, бележе се доласци из околних региона, свраћају студенти, ђаци и, како је истакао, новинари. То је и најзанимљивије. Управо су они најзаслужнији за успех целог подухвата: ову поставку с великом пажњом пропратили су италијански, аустријски, швајцарски, немачки и хрватски медији. Да смо заиста популарни у земљи домаћина посведочила је и Данијела Ванушић, помоћник министра културе и информисања за заштиту културног наслеђа, која је присуствовала самом отварању, одржаном почетком марта:
– Дан касније, била је недеља, десет ујутро, наша делегација је већ кретала кући, али смо свратили и до Меизлика да бацимо још један поглед. Била је таква киша да су се небо и земља саставили. Али то није омело огроман број људи коју су уредно стајали у реду, држећи кишобране, и чекали да уђу и виде изложбу. И то у земљи која је пребогата римским културним наслеђем. Били смо заиста веома изненађени.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
