Švajcarci glasaju o sudbini banaka

Prema sadašnjim pravilima, manji deo depozita privatnih banaka je pokriven kod narodne banke. Švajcarci koji se zalažu za promene ističu da današnja praksa znači da svaki put kad komercijalna banka odobri kredit, ona „stvara” novac. Devedeset odsto franaka u opticaju „kreirale” su privatne banke. One to rade da bi ostvarile profit i pribavile bonuse za menadžere, tvrde u udruženju, naglašavajući da se sistem s vremenom urušava. Zato je za predlagače referenduma važno da centralna banka bude jedina odgovorna za stvaranje novčane mase i da privatne banke mogu klijentima da pozajmljuju samo novac koji su dobile od ove banke, stvaran novac koji je ona štampala.

„Draga centralno banko, seti se zašto si osnovana”, bila je jedna od poruka sa skupova inicijatora referenduma, koji su poznati i kao pokret za suvereni novac. Po njima, nevolja je u tome što banke plasiraju pare koje postoje takoreći samo u knjigovodstvu, virtuelno, što dovodi do previše sredstava za plasiranje u vidu zajmova. Ako narodna banka bude glavni kreditor umesto komercijalnih ustanova, to će, smatraju u pokretu, zaštititi ekonomiju i smanjiti inflaciju.

Vlada, parlament, sve stranke, centralna banka i bankarski lobi protive se ideji, nazivajući je „opasnim eksperimentom”. Upozoravaju da bi cena pozajmica poskupela, obim kreditiranja opao, što bi usporilo privredu i naškodilo finansijskoj industriji. „Nemojte popravljati nešto što se nije pokvarilo”, poručuje finansijska elita, tvrdeći da je svetska ekonomska kriza odavno prošla i da je švajcarska ekonomija u odličnom stanju.

Iako istraživanja javnog mnjenja ukazuju na mršave šanse za uspeh referenduma (35 odsto anketiranih je „za”, 49 odsto „protiv” i 16 odsto neodlučnih), predlog je uznemirio establišment. Strahuje se da bi, kako prenosi Rojters, i Švajcarce mogao da zahvati populistički talas koji je doveo do Donalda Trampa i bregzita. Ipak, navodi se da čak i kad bi inicijativa bila usvojena, švajcarske banke ne bi bile pogođene koliko se to čini na prvi pogled. Njihovo glavno poslovanje nije plasiranje kredita Švajcarcima, već čuvanje novca bogataša iz svih delova sveta uz zagarantovanu tajnovitost podataka.

Alpska zemlja je poznata po direktnoj demokratiji i čestim referendumima. Da bi se usvojila peticija, potrebno je samo 100.000 potpisa zbog čega je relativno lako pokrenuti inicijativu, mada su mnoge propadale. Birači su u martu glasali protiv ukidanja TV pretplate, čime su odbačeni pokušaji privatizacije javnog servisa. Prošle godine je poražen i vladin predlog da se za žene podigne starosna granica za odlazak u penziju na 65 godina. U uspešne referendume spada onaj o uvođenju kvota za radnike iz EU. Građani su pre četiri godine kazali da treba ograničiti broj evropskih radnika koji su slobodno živeli i radili u Švajcarskoj, iako ona nije članica unije. Ipak, vlada je dve godine kasnije u velikoj meri preinačila pravno obavezujuću volju birača i razvodnila pravila o kvotama. To je tada ocenjeno kao odluka Berna da ne sme da pokvari odnose sa Briselom i ugrozi pristup zajedničkom evropskom tržištu.

Narodno izjašnjavanje koje je privuklo veliko interesovanje izvan granica bilo je ono iz 2009, kad su građani glasali za zabranu izgradnje minareta. Stranka koja je izašla sa tim predlogom tvrdila je da je referendum spasao Švajcarsku od islamizacije, mada je zemlja dobila negativni publicitet u svetskim medijima. Podjednaku pažnju dobilo je i glasanje o prihodima od više od 2.000 evra mesečno za sve građane bez obzira na njihova druga primanja. Iako su Švajcarci to odbili, posle njihovog referenduma Finska je pokrenula dvogodišnji pilot-projekat obezbedivši 560 evra mesečne „plate” za 2.000 nezaposlenih, koji ne gube ovaj novac ni ako pronađu privremeni posao. Zato će svet obratiti pažnju i na poslednje švajcarsko izjašnjavanje koje bi, kako zaključuje „Biznis insajder”, moglo da inspiriše slične pokrete i u drugim zemljama.