Швајцарци гласају о судбини банака

Према садашњим правилима, мањи део депозита приватних банака је покривен код народне банке. Швајцарци који се залажу за промене истичу да данашња пракса значи да сваки пут кад комерцијална банка одобри кредит, она „ствара” новац. Деведесет одсто франака у оптицају „креирале” су приватне банке. Оне то раде да би оствариле профит и прибавиле бонусе за менаџере, тврде у удружењу, наглашавајући да се систем с временом урушава. Зато је за предлагаче референдума важно да централна банка буде једина одговорна за стварање новчане масе и да приватне банке могу клијентима да позајмљују само новац који су добиле од ове банке, стваран новац који је она штампала.

„Драга централно банко, сети се зашто си основана”, била је једна од порука са скупова иницијатора референдума, који су познати и као покрет за суверени новац. По њима, невоља је у томе што банке пласирају паре које постоје такорећи само у књиговодству, виртуелно, што доводи до превише средстава за пласирање у виду зајмова. Ако народна банка буде главни кредитор уместо комерцијалних установа, то ће, сматрају у покрету, заштитити економију и смањити инфлацију.

Влада, парламент, све странке, централна банка и банкарски лоби противе се идеји, називајући је „опасним експериментом”. Упозоравају да би цена позајмица поскупела, обим кредитирања опао, што би успорило привреду и нашкодило финансијској индустрији. „Немојте поправљати нешто што се није покварило”, поручује финансијска елита, тврдећи да је светска економска криза одавно прошла и да је швајцарска економија у одличном стању.

Иако истраживања јавног мњења указују на мршаве шансе за успех референдума (35 одсто анкетираних је „за”, 49 одсто „против” и 16 одсто неодлучних), предлог је узнемирио естаблишмент. Страхује се да би, како преноси Ројтерс, и Швајцарце могао да захвати популистички талас који је довео до Доналда Трампа и брегзита. Ипак, наводи се да чак и кад би иницијатива била усвојена, швајцарске банке не би биле погођене колико се то чини на први поглед. Њихово главно пословање није пласирање кредита Швајцарцима, већ чување новца богаташа из свих делова света уз загарантовану тајновитост података.

Алпска земља је позната по директној демократији и честим референдумима. Да би се усвојила петиција, потребно је само 100.000 потписа због чега је релативно лако покренути иницијативу, мада су многе пропадале. Бирачи су у марту гласали против укидања ТВ претплате, чиме су одбачени покушаји приватизације јавног сервиса. Прошле године је поражен и владин предлог да се за жене подигне старосна граница за одлазак у пензију на 65 година. У успешне референдуме спада онај о увођењу квота за раднике из ЕУ. Грађани су пре четири године казали да треба ограничити број европских радника који су слободно живели и радили у Швајцарској, иако она није чланица уније. Ипак, влада је две године касније у великој мери преиначила правно обавезујућу вољу бирача и разводнила правила о квотама. То је тада оцењено као одлука Берна да не сме да поквари односе са Бриселом и угрози приступ заједничком европском тржишту.

Народно изјашњавање које је привукло велико интересовање изван граница било је оно из 2009, кад су грађани гласали за забрану изградње минарета. Странка која је изашла са тим предлогом тврдила је да је референдум спасао Швајцарску од исламизације, мада је земља добила негативни публицитет у светским медијима. Подједнаку пажњу добило је и гласање о приходима од више од 2.000 евра месечно за све грађане без обзира на њихова друга примања. Иако су Швајцарци то одбили, после њиховог референдума Финска је покренула двогодишњи пилот-пројекат обезбедивши 560 евра месечне „плате” за 2.000 незапослених, који не губе овај новац ни ако пронађу привремени посао. Зато ће свет обратити пажњу и на последње швајцарско изјашњавање које би, како закључује „Бизнис инсајдер”, могло да инспирише сличне покрете и у другим земљама.