Tramp smatra da može da pomiluje samog sebe
„Imam svako pravo da pomilujem samog sebe, ali zašto bih to uradio kad nisam učinio ništa loše”, tvitovao je američki predsednik, neposredno potvrđujući da je, kad je reč o ruskoj aferi, u igri čak i ova „nuklearna opcija”.
U javnosti se poslednjih dana mnogo govori o tome da bi Donald Tramp mogao da pribegne samopomilovanju ako specijalna istraga dokaže da je između njegovog izbornog štaba i Moskve bilo dosluha i da se predsednik mešao u rad državnih organa koji su ispitivali rusku aferu. Ujedno su advokati i saradnici američkog lidera otpočeli medijsku kampanju u kojoj su poručili šefu vlade da će, ako i nađe pravni način da samog sebe pomiluje, istovremeno sebi potpisati političku smrtnu presudu.
Pravni savetnik šefa države Rudi Đulijani kazao je u intervju za televiziju En-Bi-Si da predsednik, po svojoj prilici, ima pravo i na takvu mogućnost. Ipak, dodao je bivši gradonačelnik Njujorka, Tramp to neće uraditi jer „bi bilo nezamislivo da predsednik SAD pomiluje samog sebe i verovatno bi to odmah dovelo do impičmenta”. Impičment je postupak za opoziv lidera administracije u Kongresu. Da bi upravo to snašlo prvog čoveka vlade, smatra i bivši guverner Nju Džersija Kris Kristi, koji podržava aktuelnu Belu kuću, ali koji ipak u intervju za Ej-Bi-Si upozorava: „Ako bi predsednik samog sebe pomilovao, bio bi podvrgnut impičmentu.” Poruka je jasna – ako samog sebe pomiluješ, odmah ćeš biti smenjen.
Pomilovanje spada u prerogative šefa države, pa je Džerald Ford mogao da prethodnika Ričarda Niksona izuzme od svake krivice za aferu „Votergejt”. Barak Obama je iskoristio ovu privilegiju i kad je zatražio da se Čelsi Mening, koja je robijala zbog doturanja američkih vojnih i diplomatskih depeša „Vikiliksu”, pusti iz zatvora posle sedam umesto posle 35 godina, koliko joj je bilo dosuđeno. Tramp je pokazao samilost prema bivšem šerifu Arizone Džou Arpaju, osuđenom zbog ilegalnog pritvaranja imigranata bez papira, i konzervativnom komentatoru Dinešu D’Suzi, gonjenom zbog kršenja pravila finansiranja političkih kampanja. Predsednik u tom pravcu razmišlja i kad je reč o televizijskoj zvezdi Marti Stjuart, koja je imala problem sa zakonom zbog prevara, kao što razmišlja i da smanji zatvorsku kaznu za političara srpskog porekla Roda Blagojeviča, nekadašnjeg guvernera Ilinoisa, osuđenog zbog korupcije. Istim povodom se u Ovalnom kabinetu nedavno obrela i zvezda rijaliti programa Kim Kardašijan, moleći predsednika za ženu koja je na doživotnoj robiji zbog preprodaje narkotika.
Tramp je, kako su pisali mediji, razmišljao o tome da povlasticu funkcije primeni i kad je reč o članovima njegove porodice i najbližim saradnicima ukoliko specijalni istražitelj ruske afere Robert Maler podigne optužnicu protiv njih. Tu se pre svega misli na predsednikovog sina i zeta, Donalda džuniora i Džareda Kušnera, koji su se u kampanji susretali sa Rusima. Pomilovanje srodnika ne bi bio presedan jer je predsednik Bil Klinton pomilovao brata. Iako je Rodžer Klinton mnogo ranije već bio odslužio punu kaznu zbog prodaje kokaina, odlukom Bele kuće izbrisan je njegov krivični dosije. Ono što se nikad nije desilo jeste da predsednik pomiluje samog sebe, zbog čega je među poznavaocima ustava započela debata da li šef države ima prava na tako nešto. Mediji podsećaju da je Ministarstvo pravde u slučaju „Votergejt” iznelo mišljenje da Nikson ne bi mogao samog sebe da pomiluje jer niko ne može biti samom sebi sudija.
Povod za ovu temu pojavio se sa saznanjem da se pravni tim Bele kuće obratio specijalnom tužilaštvu podsećajući da su predsednička ovlašćenja široka, uključujući pomilovanje. Iako su Trampovi advokati pisali Malerovom istražnom timu još u januaru, javnost je o tome obaveštena tek pre nekoliko dana, kad je „Njujork tajms” objavio sadržaj pisma. Ono što zanima Malera je da li je Tramp opstruisao rad Federalnog istražnog biroa (FBI) kad je tražio da savezni agenti prestanu da istražuju njegovog saradnika Majkla Flina i kad je otpustio direktora biroa Džejmsa Komija. U pismo se tvrdi da predsednik nije mogao da blokira rad FBI i specijalnog tužilaštva (u nadležnosti Ministarstva pravde) jer se predsednik nalazi na čelu svih federalnih istraga i ministarstava, pa bi to značilo da je blokirao samog sebe. Poručeno je i da šef vlade, ako tako poželi, ne mora da se pojavi na saslušanju.
Sumirajući tvrdnje iz pisma – da predsednik ne mora da daje iskaz, da ne može da odgovara i da po prirodi stvari, to jest funkcije, ne može da opstruira rad državnih organa – pojedini mediji zaključuju da Tramp jednostavno misli da može da se postavi iznad zakona.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
