Bela čiopa novi stanovnik belog grada
Beograd je dobio jednog novog i za ove prostore neuobičajenog stanara, pticu koja se zove bela čiopa (Tachymarptis melba). Ova retka gnezdarica planinskih klisura i kanjona istočne Srbije i Mediterana, ove godine osvojila je urbani deo grada. Svoje gnezdo svila je u samom centru, na glavnoj štrafti.
Ornitolozi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u toku maja meseca u više navrata posmatrali su bele čiope u Knez Mihailovoj ulici i na Terazijama u jatima znatno češćih crnih čiopa (Apus apus).
– Do ovog leta morao sam da putujem bar 200 kilometara da bih u najbližoj koloniji, na ulasku u Đerdapsku klisuru, posmatrao bele čiope. Susret sa njima u srcu Beograda za mene je bilo veliko iznenađenje. Bela čiopa se gnezdi ni manje ni više nego na Palati Albanija. Za sada znamo za tri para, ali se nadamo da će narednih godina njihova brojnost da se povećava – kaže Aleksa Vukićević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Postoje tri vrste čiopa – crna, siva i bela. Crna čiopa živi u Beogradu odavno i gnezdi se u visokim zgradama. Siva čiopa živi na jugu i jugoistoku zemlje, ima je na Vlasini, u Boru, Đerdapskoj klisuri. Bela čiopa je mediteranska vrsta, koja živi po kanjonima i klisurama.
– Ovo je prvi put da se bela čiopa doselila u naš grad i da prestonicu određuje kao pogodno stanište za gneždenje. Ona je dobar bioindikator, odnosno organizam koji se koristi za prikaz stanja životne sredine što na neki način ukazuje na to da se klima u našem gradu menja i da je sve više mediteranska. Čiopa je ptica selica, hrani se insektima, a kada tih insekata nema ide u potragu za hranom. Zbog toga se zimi sele u Afriku, a na proleće vraćaju kući. Ptice su verne jedne drugima i uvek se vraćaju u svoje gnezdo – objašnjava Vukićević.
Bele čiope svrstavaju se u najagilnije i najbrže svetske ptice koje, slično crnim čiopama, gotovo ceo svoj životni vek provode u vazduhu u kome love leteće insekte, pare se, odmaraju, i čak spavaju. Zbog toga imaju kratke noge i ne vole baš da „šetaju”. Jedini period godine u kom povremeno odmaraju, jeste leto kada u toku šest sedmica podižu potomstvo. Gnezde se u pukotinama.
– Prirodne neprijatelje ove ptice uglavnom nemaju jer je reč o jednoj od najbržih ptica na svetu. U horizontalnom letu ne može da ih stigne čak ni sivi soko, koji ima najveću brzinu obrušavanja. Za životnu sredinu su jako važe jer jedu insekte, a posebna poslastica su im komarci. One nam taj problem rešavaju besplatno i na ekološki način. Mogli bismo možda da im se odužimo tako što bismo im napravili poneku kućicu više – napominje Vukićević.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
