Бела чиопа нови становник белог града
Београд је добио једног новог и за ове просторе неуобичајеног станара, птицу која се зове бела чиопа (Tachymarptis melba). Ова ретка гнездарица планинских клисура и кањона источне Србије и Медитерана, ове године освојила је урбани део града. Своје гнездо свила је у самом центру, на главној штрафти.
Орнитолози из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије у току маја месеца у више наврата посматрали су беле чиопе у Кнез Михаиловој улици и на Теразијама у јатима знатно чешћих црних чиопа (Apus apus).
– До овог лета морао сам да путујем бар 200 километара да бих у најближој колонији, на уласку у Ђердапску клисуру, посматрао беле чиопе. Сусрет са њима у срцу Београда за мене је било велико изненађење. Бела чиопа се гнезди ни мање ни више него на Палати Албанија. За сада знамо за три пара, али се надамо да ће наредних година њихова бројност да се повећава – каже Алекса Вукићевић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Постоје три врсте чиопа – црна, сива и бела. Црна чиопа живи у Београду одавно и гнезди се у високим зградама. Сива чиопа живи на југу и југоистоку земље, има је на Власини, у Бору, Ђердапској клисури. Бела чиопа је медитеранска врста, која живи по кањонима и клисурама.
– Ово је први пут да се бела чиопа доселила у наш град и да престоницу одређује као погодно станиште за гнеждење. Она је добар биоиндикатор, односно организам који се користи за приказ стања животне средине што на неки начин указује на то да се клима у нашем граду мења и да је све више медитеранска. Чиопа је птица селица, храни се инсектима, а када тих инсеката нема иде у потрагу за храном. Због тога се зими селе у Африку, а на пролеће враћају кући. Птице су верне једне другима и увек се враћају у своје гнездо – објашњава Вукићевић.
Беле чиопе сврставају се у најагилније и најбрже светске птице које, слично црним чиопама, готово цео свој животни век проводе у ваздуху у коме лове летеће инсекте, паре се, одмарају, и чак спавају. Због тога имају кратке ноге и не воле баш да „шетају”. Једини период године у ком повремено одмарају, јесте лето када у току шест седмица подижу потомство. Гнезде се у пукотинама.
– Природне непријатеље ове птице углавном немају јер је реч о једној од најбржих птица на свету. У хоризонталном лету не може да их стигне чак ни сиви соко, који има највећу брзину обрушавања. За животну средину су јако важе јер једу инсекте, а посебна посластица су им комарци. Оне нам тај проблем решавају бесплатно и на еколошки начин. Могли бисмо можда да им се одужимо тако што бисмо им направили понеку кућицу више – напомиње Вукићевић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
