Sporenja oko bosanskog jezika došla do Australije
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Povremena politička previranja oko bosanskog jezika, koja nisu neoubičajena za svakodnevne političke prilike u BiH i koja se najčešće odnose na (ne)mogućnost njegovog izučavanja u Republici Srpskoj, preselila su se i na teren Australije. Naime, poslednja u nizu javnih polemika koja se na tu temu povela usledila je zbog aktivnosti i izjave ambasadora BiH u Kanberi, koji je pre neki dan najavio da prvi put u istoriji srednjoškolci u Novom Južnom Velsu u Australiji mogu da izučavaju bosanski jezik. Kako su objavili sarajevski mediji, srednjoškolci poreklom iz BiH će u toj australijskoj državi svake subote u školi „Liverpul haj skul” moći da izaberu izučavanje bosanskog jezika, kako je to slučaj sa srpskim i hrvatskim, koji su na listu izbornih predmeta već uvršteni.
Iz ambasade BiH u Kanberi uvedene novine opisuju kao „istorijski događaj i ispravljanje nepravde”, te važan pomak za bosansku zajednicu jer, kako su rekli, sve do minule sedmice taj jezik nije bio ravnopravan sa srpskim i hrvatskim. Ovaj status bosanski jezik već ima u državnim školama u državi Viktorija u Australiji, izvestili su mediji.
No, srpski predstavnici u organima BiH kažu kako nisu znali ništa o ambasadorovim aktivnostima. „Sve aktivnosti ambasadora mogu se isključivo smatrati privatnim aktivnostima fizičkih lica koje nemaju nikakvu podršku, ni saglasnost nadležnih institucija”, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova BiH, kojim rukovodi Igor Crnadak. Iz kabineta člana Predsedništva BiH iz RS Mladena Ivanića saopšteno je da za odvijanje nastave na bosanskom jeziku u srednjim školama u Novom Južnom Velsu ne postoji nikakva saglasnost Predsedništva BiH, te da je ambasador BiH u Australiji Mirza Hajrić, ukoliko je i preduzimao neke aktivnosti s tim u vezi, to radio kao privatno lice, a ne kao ambasador BiH.
Mediji su za mišljenje pitali i neke srpske lingviste, koji u stalnim političkim nastojanjima da se bosanski jezik što više ozvaniči vide i želju za poništavanjem srpskog i hrvatskog jezika u BiH kroz nametanje univerzalnog „zemaljskog jezika” za sve konstitutivne narode u BiH. S druge strane, bošnjački intelektualci poruke srpskih zvaničnika razumeli su kao „poricanje etničkog identiteta jednog naroda”.
U Banjaluci cene da se reč „bosanski” u svemu, pa tako i nazivu jezika, može upotrebljavati samo ukoliko za to postoji saglasnost sva tri naroda u BiH, a da je u svakom drugom slučaju po sredi jednostrano prisvajanje tog termina.
Sem čestih previranja oko bosanskog jezika, nisu neuobičajene ni polemike o aktivnostima diplomata BiH u inostranstvu, a poslednji takav istup oko kog se polemisalo, sem oko najnovijeg o jeziku, desio se pre neki mesec kada se ambasador BiH u Rusiji Mustafa Mujezinović slikao na Crvenom trgu sa ratnom zastavom BiH, povodom 1. marta, koji se u Federaciji BiH obeležava kao Dan nezavisnosti.
Prethodno se polemisalo o otvaranju pisma upućenog Mladenu Ivaniću, koje je preko Ambasade BiH u Hagu poslato iz Međunarodnog suda u Hagu, ali je u Sarajevo stiglo otvoreno, što se desilo u vreme diplomatskih aktivnosti vezanih za namere bošnjačkih lidera da dođe do revizije presude BiH protiv Srbije.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
