Čuveno boemsko stecište danas otvara vrata gostima

Ni sugrađani, a pre svih boemi, juče nisu imali mira. Iz trena u tren, poput komšija koje radoznalo gledaju preko plota, smenjivali su se pred ulaznim vratima kako bi osmotrili šta se dešava u kafani koja je godinama bila zakatančena.

– Šta je ovo, šta rade u „Grmeču” – zapitao je našu ekipu kolega iz Radio Beograda.

– Sređuju ga, otvara se, ponovo će biti kafana – odgovorili smo.

– Zaista, kafana ponovo? Ooo, pa to je odlično! – bila je reakcija po kojoj se jasno videlo koliko je vezan za „Grmeč”.

Kako se moglo čuti u samom restoranu, za čijim stolovima su nekada sedeli pesnici, novinari, sudije, advokati, muzičari, policijski inspektori, tezgaroši, mangupi i drugi prestonički boemi, „Grmeč” je u zakup uzela grupa beogradskih ugostitelja. Glavna želja bila im je da, poštujući tradiciju, ovoj kafani vrate nekadašnji sjaj, a ne da od nje naprave „fensi” restoran.

Oglas za izdavanje u zakup „Grmeča”, površine 294 kvadrata, „Dunav osiguranje” je u našem listu objavilo 15. januara ove godine i oglas je bio otvoren do 6. februara. Početna cena za zakup bila je 2.500 evra mesečno bez PDV-a.

– Objekat je ove godine dat u zakup na period od tri godine za obavljanje ugostiteljske delatnosti. U „Grmeču” je nužno obavljanje te delatnosti jer objekat potpada pod zaštitu spomenika kulture grada Beograda, pa mu se kao takvom namena ne može menjati – preciziraju u „Dunav osiguranju”.

Objekat u kome se nalazi restoran sagrađen je 1922. godine i on pripada prostornoj celini „Stari Beograd” koja uživa status prethodne zaštite. Kafanom u Makedonskoj 32 najduže, više od tri decenije, upravljala su „Tri grozda”, nekada čuveni ugostiteljski lanac. Sve do 2001. godine.

Tada je istekao ugovor. U tom objektu smenjivalo se nekoliko zakupaca. Čuvena kafana Bermudskog trougla u Makedonskoj radila je do juna 2011, kada je posle požara zatvorena. Nekoliko godina posle toga „Dunav osiguranje” je oglasilo prodaju objekta, ali kako ona nije uspela, usledili su adaptacija i rekonstrukcija, što je uradila ova kompanija. Jedno vreme posle tog sređivanja, „Grmeč” je bio i kutak za umetnike.

Bašta iz koje su momci šacovali devojke

Sedenje u bašti „Grmeča” bilo je najlepše kriznih devedesetih prošlog veka. Tada je zbog nedostatka goriva prolazio mali broj automobila, pa je bašta kafane bila krcata. Mladići su podjednako voleli da zasednu i za stolove uz prozore „Grmeča”, sa kojih su posmatrali devojke koje „špartaju” Makedonskom. Najpoželjniji sto kao osmatračnica bio je prvi sa leve strane od ulaza, s kog se odlično videla štrafta u Makedonskoj.

Gosti „Grmeča” bili su poznati i po horskom pevanju. Nekadašnji posetioci ove kafane svedoče da je goste, kada se malo više zanesu i počnu da larme umesto da pevaju, smirivala kuvarica koja bi izletala iz kuhinje i podviknula.

Svojevremeno je, inače, postojalo i nepisano pravilo da „Grmeč” pohode novinari „Politike”, a „Pod lipom” naše kolege iz Radio Beograda. Zajedničko sastajalište za oba novinarska tabora bio je „Šumatovac”. Kafana je dugo bila prepoznatljiva i po slici u drvetu Zuha Džumhura, koja se nalazila levo od ulaza.