Чувено боемско стециште данас отвара врата гостима
Некада су „Шуматовац”, „Грмеч” и „Под липом”, кафане у Македонској, на угоститељској карти престонице чинили чувени Бермудски троугао. А онда је дошла нова мода и дунули су ветрови транзиције.
Транзиционој мећави најуспешније је одолео „Шуматовац” који, иако прилично модернизован, и даље ради. На радост боема и других редовних гостију старих кафана данас, после више година откако је закатанчен, на престоничку угоститељску мапу враћа се и други угао Бермудског троугла – кафана „Грмеч”.
„Дунав осигурање”, које је власник објекта у Македонској 32, издало је у закуп „Грмеч” који ће, како сазнајемо, поново бити ресторан националне кухиње. Како доликује старим кафанама, у оживљеном „Грмечу”, који ће сваког дана радити од јутра до касне вечери, свираће и квалитетна музика уживо.
А, дан пред отварање, у кафани ушушканој под крошње дрвећа у Македонској улици, ужурбано су се обављали завршни радови. У „Грмечу” је уочи почетка његовог новог живота врвело. Радници су се непрестано мимоилазили журећи да на време заврше све припреме.
Постављани су дрвени столови, намештане су беж завесе и бордо драперије, уношена је опрема и друге ствари неопходне за рад једног оваквог ресторана. Да је новим закупцима традиција и те како битна уверио нас је и изглед зидова „Грмеча”. На њима су црно-беле фотографије некадашњих гостију ресторана – Мике Антића, Миће Орловића, Зорана Радмиловића, Оливере Марковић, Раше Попова, Минимакса...
Ни суграђани, а пре свих боеми, јуче нису имали мира. Из трена у трен, попут комшија које радознало гледају преко плота, смењивали су се пред улазним вратима како би осмотрили шта се дешава у кафани која је годинама била закатанчена.
– Шта је ово, шта раде у „Грмечу” – запитао је нашу екипу колега из Радио Београда.
– Сређују га, отвара се, поново ће бити кафана – одговорили смо.
– Заиста, кафана поново? Ооо, па то је одлично! – била је реакција по којој се јасно видело колико је везан за „Грмеч”.
Како се могло чути у самом ресторану, за чијим столовима су некада седели песници, новинари, судије, адвокати, музичари, полицијски инспектори, тезгароши, мангупи и други престонички боеми, „Грмеч” је у закуп узела група београдских угоститеља. Главна жеља била им је да, поштујући традицију, овој кафани врате некадашњи сјај, а не да од ње направе „фенси” ресторан.
Оглас за издавање у закуп „Грмеча”, површине 294 квадрата, „Дунав осигурање” је у нашем листу објавило 15. јануара ове године и оглас је био отворен до 6. фебруара. Почетна цена за закуп била је 2.500 евра месечно без ПДВ-а.
– Објекат је ове године дат у закуп на период од три године за обављање угоститељске делатности. У „Грмечу” је нужно обављање те делатности јер објекат потпада под заштиту споменика културе града Београда, па му се као таквом намена не може мењати – прецизирају у „Дунав осигурању”.
Објекат у коме се налази ресторан саграђен је 1922. године и он припада просторној целини „Стари Београд” која ужива статус претходне заштите. Кафаном у Македонској 32 најдуже, више од три деценије, управљала су „Три грозда”, некада чувени угоститељски ланац. Све до 2001. године.
Тада је истекао уговор. У том објекту смењивало се неколико закупаца. Чувена кафана Бермудског троугла у Македонској радила је до јуна 2011, када је после пожара затворена. Неколико година после тога „Дунав осигурање” је огласило продају објекта, али како она није успела, уследили су адаптација и реконструкција, што је урадила ова компанија. Једно време после тог сређивања, „Грмеч” је био и кутак за уметнике.
Башта из које су момци шацовали девојке
Седење у башти „Грмеча” било је најлепше кризних деведесетих прошлог века. Тада је због недостатка горива пролазио мали број аутомобила, па је башта кафане била крцата. Младићи су подједнако волели да заседну и за столове уз прозоре „Грмеча”, са којих су посматрали девојке које „шпартају” Македонском. Најпожељнији сто као осматрачница био је први са леве стране од улаза, с ког се одлично видела штрафта у Македонској.
Гости „Грмеча” били су познати и по хорском певању. Некадашњи посетиоци ове кафане сведоче да је госте, када се мало више занесу и почну да ларме уместо да певају, смиривала куварица која би излетала из кухиње и подвикнула.
Својевремено је, иначе, постојало и неписано правило да „Грмеч” походе новинари „Политике”, а „Под липом” наше колеге из Радио Београда. Заједничко састајалиште за оба новинарска табора био је „Шуматовац”. Кафана је дуго била препознатљива и по слици у дрвету Зуха Џумхура, која се налазила лево од улаза.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
