Balkanu preti nova migrantska kriza

Prema izveštajima MKCK, od početka 2018. više od 5.600 migranata ušlo je u Evropu preko Grčke i stiglo do Bosne i Hercegovine. Tom rutom lane su uspešno prošla tek 754 migranta. Simon Misiri, regionalni direktor MKCK, poručio je da je njegovoj kancelariji za Balkan neophodna veća pomoć da bi se uspešnije pozabavila povećanim brojem migranata.

Na zapadni Balkan prošlog meseca stiglo je najviše migranata od početka godine: u BiH, Crnu Goru i Albaniju od Nove godine je došlo više od 7.200 izbeglica, ponajviše iz Pakistana, Sirije, Avganistana, Irana i Iraka, navodi se u najnovijem izveštaju MOM-a.

Današnji sastanak u Briselu, na kome će Srbiju – prema saznanjima Tanjuga – predstavljati ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, upriličen je nakon dva regionalna skupa sa istom temom – rešavanje migrantske krize: u Sarajevu (7. juna) i Bukureštu (14–15. juna). „Prioritet Hrvatske je zaštita spoljnih granica EU”, izjavio je na „Salcburg forumu” u Bukureštu sredinom ovog meseca Davor Božinović, hrvatski ministar unutrašnjih poslova. Božinović je tom prilikom istakao stav zvaničnog Zagreba da bi „zemlje na balkanskoj ruti migranata, prvenstveno Albanija i BiH, trebalo da budu uključene u napore za borbu protiv ilegalnih migracija”, prenele su regionalne agencije. Zvanična Podgorica obnavlja „jedan pogranični prelaz bivše Jugoslavije prema Albaniji, gde bi mogao biti smešten centar za prijem migranata”, izjavio je za Austrijski javni servis (ORF) crnogorski premijer Duško Marković.

„Ako združimo snage u regionu, bićemo u stanju da se suočimo sa izazovima”, ocenio je Marković, nakon što je 10. juna Podgorica zapretila da će podići „bodljikavi zid” na delu granice prema Albaniji, i da za tu nameru već, navodno, ima podršku Mađarske.

Ministarski sastanak sa Avramopulosom, upriličen je i pred samit lidera EU krajem meseca (28–29. jun), na kome se reforma migrantske politike Unije poslednjih dana nametnula kao ključna tema. Posebno nakon prošlonedeljne otvorene krize vlade u Berlinu i oštrog neslaganja lidera vladajuće koalicije – kancelarke Angele Merkel i ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera, oko dalje politike prihvata azilanata u Nemačkoj. Stranačko rukovodstvo Zehoferove Hrišćansko-socijalne unije (CSU), mlađeg partnera Demohrišćanske unije Angele Merkel, dalo je kancelarki rok do kraja juna (kada se održava samit EU) da nađe evropsko rešenje migracione krize.

Ukoliko do kraja juna EU sa partnerima van bloka ne bude usvojila zajednički stav u vezi s ovim pitanjem, Nemačka bi počela s postepenim vraćanjem azilanata (tj. njihovim izbacivanjem iz te zemlje), poručila je uprava CSU. Naime, nemački ministar unutrašnjih poslova ima mogućnost da izda dekret o nasilnom vraćanju azilanata, a koliko bi takav potez koštao koalicionu vladu u Berlinu, teško je i zamisliti.

Suočena s nesvakidašnjim ultimatumom, koji je njenoj partiji CDU uputila stranka s kojom ima partnerske odnose još od 1949. godine, Merkelova je najavila da će pre samita EU 28–29. juna nastojati da sa Italijom, Austrijom i Grčkom postigne bilateralne dogovore o novom tretmanu azilanata. Na tom tragu, kancelarka se u Berlinu sastala sa novim premijerom Italije Đuzepom Konteom. Šta je Merkelova predložila Konteu, nije saopšteno. Poznato je da je Konte iz Rima za Berlin krenuo sa tri zahteva: promena sadašnje evropske regulative, po kojoj migranti moraju biti registrovani u prvoj državi EU do koje uspeju da prodru; više novca za „Fronteks” i – otvaranje sabirnih centara za migrante izvan EU. O budućim sabirnim centrima za migrante koji bi trebalo da budu oformljeni izvan granica EU Đuzepe Konte je krajem prošle sedmice u Parizu već razgovarao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, ali tek pošto je šef Jelisejske palate u telefonskom razgovoru poručio da mu nije bila namera da bilo koga uvredi kritikom zbog odbijanja Rima da prihvati spasilački brod „Vodolija” sa 629 migranata. Nakon što je brod „Vodolija” usidren u španskoj luci Valensija, zvanični Pariz je najavio da će prihvatiti „deo migranata” sa ovog broda. Makron i Konte sada zajedno zastupaju stav da buduće sabirne centre za migrante treba otvoriti u Africi, dok EU mora daleko jače da obezbedi svoje spoljne granice.

Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, pozdravio je inicijativu za postizanje evropskog rešenja na samitu lidera EU krajem meseca. Junker je istovremeno predložio i sastanak sa „pojedinim članicama” radi usklađivanja stavova povodom rešenja za migrantsku krizu. Koje su to „pojedine članice” čiji bi dogovor mogao biti vitalan za ishod predstojeće debate lidera EU povodom migrantske krize, Junker nije precizirao.