Балкану прети нова мигрантска криза

Према извештајима МКЦК, од почетка 2018. више од 5.600 миграната ушло је у Европу преко Грчке и стигло до Босне и Херцеговине. Том рутом лане су успешно прошла тек 754 мигранта. Симон Мисири, регионални директор МКЦК, поручио је да је његовој канцеларији за Балкан неопходна већа помоћ да би се успешније позабавила повећаним бројем миграната.

На западни Балкан прошлог месеца стигло је највише миграната од почетка године: у БиХ, Црну Гору и Албанију од Нове године је дошло више од 7.200 избеглица, понајвише из Пакистана, Сирије, Авганистана, Ирана и Ирака, наводи се у најновијем извештају МОМ-а.

Данашњи састанак у Бриселу, на коме ће Србију – према сазнањима Танјуга – представљати министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, уприличен је након два регионална скупа са истом темом – решавање мигрантске кризе: у Сарајеву (7. јуна) и Букурешту (14–15. јуна). „Приоритет Хрватске је заштита спољних граница ЕУ”, изјавио је на „Салцбург форуму” у Букурешту средином овог месеца Давор Божиновић, хрватски министар унутрашњих послова. Божиновић је том приликом истакао став званичног Загреба да би „земље на балканској рути миграната, првенствено Албанија и БиХ, требало да буду укључене у напоре за борбу против илегалних миграција”, пренеле су регионалне агенције. Званична Подгорица обнавља „један погранични прелаз бивше Југославије према Албанији, где би могао бити смештен центар за пријем миграната”, изјавио је за Аустријски јавни сервис (ОРФ) црногорски премијер Душко Марковић.

„Ако здружимо снаге у региону, бићемо у стању да се суочимо са изазовима”, оценио је Марковић, након што је 10. јуна Подгорица запретила да ће подићи „бодљикави зид” на делу границе према Албанији, и да за ту намеру већ, наводно, има подршку Мађарске.

Министарски састанак са Аврамопулосом, уприличен је и пред самит лидера ЕУ крајем месеца (28–29. јун), на коме се реформа мигрантске политике Уније последњих дана наметнула као кључна тема. Посебно након прошлонедељне отворене кризе владе у Берлину и оштрог неслагања лидера владајуће коалиције – канцеларке Ангеле Меркел и министра унутрашњих послова Хорста Зехофера, око даље политике прихвата азиланата у Немачкој. Страначко руководство Зехоферове Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), млађег партнера Демохришћанске уније Ангеле Меркел, дало је канцеларки рок до краја јуна (када се одржава самит ЕУ) да нађе европско решење миграционе кризе.

Уколико до краја јуна ЕУ са партнерима ван блока не буде усвојила заједнички став у вези с овим питањем, Немачка би почела с постепеним враћањем азиланата (тј. њиховим избацивањем из те земље), поручила је управа ЦСУ. Наиме, немачки министар унутрашњих послова има могућност да изда декрет о насилном враћању азиланата, а колико би такав потез коштао коалициону владу у Берлину, тешко је и замислити.

Суочена с несвакидашњим ултиматумом, који је њеној партији ЦДУ упутила странка с којом има партнерске односе још од 1949. године, Меркелова је најавила да ће пре самита ЕУ 28–29. јуна настојати да са Италијом, Аустријом и Грчком постигне билатералне договоре о новом третману азиланата. На том трагу, канцеларка се у Берлину састала са новим премијером Италије Ђузепом Контеом. Шта је Меркелова предложила Контеу, није саопштено. Познато је да је Конте из Рима за Берлин кренуо са три захтева: промена садашње европске регулативе, по којој мигранти морају бити регистровани у првој држави ЕУ до које успеју да продру; више новца за „Фронтекс” и – отварање сабирних центара за мигранте изван ЕУ. О будућим сабирним центрима за мигранте који би требало да буду оформљени изван граница ЕУ Ђузепе Конте је крајем прошле седмице у Паризу већ разговарао са француским председником Емануелом Макроном, али тек пошто је шеф Јелисејске палате у телефонском разговору поручио да му није била намера да било кога увреди критиком због одбијања Рима да прихвати спасилачки брод „Водолија” са 629 миграната. Након што је брод „Водолија” усидрен у шпанској луци Валенсија, званични Париз је најавио да ће прихватити „део миграната” са овог брода. Макрон и Конте сада заједно заступају став да будуће сабирне центре за мигранте треба отворити у Африци, док ЕУ мора далеко јаче да обезбеди своје спољне границе.

Жан-Клод Јункер, председник Европске комисије, поздравио је иницијативу за постизање европског решења на самиту лидера ЕУ крајем месеца. Јункер је истовремено предложио и састанак са „појединим чланицама” ради усклађивања ставова поводом решења за мигрантску кризу. Које су то „поједине чланице” чији би договор могао бити виталан за исход предстојеће дебате лидера ЕУ поводом мигрантске кризе, Јункер није прецизирао.