Klima se nije promenila

Narod smatra da se nešto sumnjivo događa s vremenom, da su nestala nekadašnja godišnja doba i da je previše vremenskih katastrofa, a u Srbiju su stigli nekada nezamislivi tropski dani i noći. Meteorolozi podsećaju da je i ranije vreme bilo nepredvidivo i katkad veoma opako, ali da je večita promenljivost njegova suštinska odlika.

Vremenske prilike su stalna tema i stručnih i komšijskih razgovora, ali samo timovi različitih specijalnosti izučavaju ovaj fenomen da bi tačnim prognozama ublažili posledice ekstremnih vremenskih nepogoda.

Stoga smo Nedeljku Todoroviću, po stažu našem najstarijem meteorologu, postavili aktuelna, intrigantna i najčešća pitanja o klimi i vremenskim prilikama.

1. Zašto izgleda da su vreme i vremenska prognoza tema u koju se svi razumeju?

Da bi se razumela suštinu događanja u atmosferi, potrebno je mnogo znanja i iskustva, a ogromna većina građana to ne razume. Od pamtiveka su ljudi posmatrali vreme sa strahopoštovanjem, uočavali neke zakonitosti da bi ih prepoznali u nekoj budućnosti, što je ostalo sačuvano u narodnim verovanjima. Praćenje vremena je iskonska potreba svakog čoveka, mada se moderni čovek prilično otuđio od prirode.

2. Kako nastaje prognoza?

Izrada prognoze vremena je samo završni posao čiji su rezultati vidljivi javnosti, a za prognostičare radi ogroman broj delatnika iz struke. Osnovu čine osmatrački podaci s meteoroloških stanica, podaci sondiranja atmosfere po visini balonima sa instrumentima, satelitski i radarski snimci. U drugom koraku svi podaci se analiziraju da bi se vreme sagledalo području kontinenta, države, kao što je Srbija, ili u lokalnom prostoru, kao što je Beograd. Meteorolog sagledava trenutno stanje vremena, koristi rezultate modelovanja za nekoliko sati ili dana unapred i na osnovu razumevanja svih tih podataka i stečenog znanja određuje meteorološke parametre za neki rok unapred.

3. Svi kritikuju meteorologe kada loše procene vremenska zbivanja. Zašto prognostičar greši?

Većina kritika nastaje zbog nerazumevanja suštine atmosferskih procesa i mogućnosti prognoziranja. Retke su prognoze koje se stopostotno ostvaruju. Normalno, građani primete najveće odstupanje. Odstupanje u prognozi za jedan dan unapred iznosi samo oko deset procenata, pa se može reći da je ona i najpribližnija.

4. Čini se da ste ovoga proleća često „pogađali” šta će se dešavati u promenljivim vremenskim okolnostima?

Svaka sezona ima karakteristično vreme. Zimi preovlađuju oblačni, kišni, snežni, vetroviti i magloviti dani, leti pak sunčani i vreli, prošarani pljuskovima, grmljavinom pa i nepogodama. I u svakoj sezoni su stalne promene, vrlo retko se spoji više od tri dana istog tipa vremena. Izazov prognoziranja postoji u svakoj prilici jer određena vremenska situacija nije nikad ista.

5. Proteklih nekoliko godina praktično iz zime ulazimo u leto. Nema četiri godišnja doba kako stoji u definiciji kontinentalne klime. Šta se dogodilo?

Vremenske prilike ne poklapaju se sa astronomskom podelom godišnjih doba, a odstupanja postoje – od godine do godine. Na primer, ove 2018. godine april je bio topao kao maj, a 2016. februar je ličio na mart, januar 2007. bio je topao kao mart te godine. Postoje i drugačija odstupanja, u aprilu 1997. bilo je hladno kao u martu, u Beogradu i većini mesta Srbije padao je sneg oko 20. aprila. Ali, kad se posmatra duži niz godina, suštinskih odstupanja nema, klima se nije promenila, a odstupanja u pojedinim mesecima samo su vremenske epizode koje upravo karakterišu našu klimu.

6. Već po navici strahujemo od dugih tropskih talasa i pitamo se gde su nestala normalna topla leta?

Svako naše leto je „normalno”, jer je već neko slično zabeleženo u prethodnim decenijama. Normalno ne bi bilo da leti bude snega i mraza. Niz od 130 godina koliko traju merenja u Beogradu je relativno kratak i normalno je da se u nekim godinama zabeleže rekordne vrednosti nekih parametara, ali to ne znači da se promenila klima. Smena toplih i svežih leta oduvek postoji. Analiza pokazuje da se smenjuju periodi u trajanju od približno 35 godina sa češćom pojavom natprosečno toplih i „svežih” leta.

To ne znači da u „toplom periodu” nije bilo svežih, niti da u „svežem” nije bilo toplih. Samo detaljna analiza primećuje oscilacije od plus-minus jedan stepen srednjih vrednosti tih perioda. Praktično gledano, sva naša leta su „tropska”, nema leta da temperatura ne prelazi 30 stepeni, a to su tropski dani po klimatološkoj definiciji. Prosečan broj takvih dana u Beogradu je 33, a bilo ih je 80 u ekstremno toplom letu 2012, a samo 21 u „svežem” letu 2014. Sama definicija je zbunjujuća, jer su u Srbiji letnje temperature uglavnom više od onih u tropima, tako da u mnogim slučajevima nije primereno govoriti o tropskim vrućinama.

7. Zašto je Beograd leti često među najtoplijim gradovima u Evropi?

To je osobina naše umerenokontinentalne klime. Idući ka jugu u oblast Sredozemlja, temperature su u principu više. Svako merno mesto ima svoje posebnosti uslovljene ambijentom. Naselja na samoj obali mora (Sredozemlja) manje su topla od Beograda jer temperatura mora (niža od 30 stepeni) „hladi” vazduh, dok se vazduh u Beogradu zagreva od čvrste podloge (zemlja) koja je znatno toplija (dostiže 50 stepeni) od vazduha i naravno od mora. Međutim, ako se merno mesto u oblasti Sredozemlja nalazi malo dalje od obale mora, ono je toplije od Beograda. Hercegovina i dolina Zete (Podgorica) topliji su od Beograda i od mesta uz obalu mora. Beograd je u mnogo slučajeva topliji od drugih mesta u Srbiji jer postoji efekat „toplotnog gradskog ostrva” usled velikih površina pod asfaltom i betonom koji dodatno zagrevaju vazduh.

8. Otkuda košava kod nas?

To je lokalni vetar karakterističan samo za jedan deo Srbije (Vojvodina, Pomoravlje, Beograd, deo Šumadije, deo donjeg Podunavlja). Nastaje strujanjem vazduha iz Vlaške nizije (dolina Dunava) preko grebena Karpata u istočnoj Srbiji. Ovo strujanje je uslovljeno raspodelom pritiska, ciklona u Sredozemlju i anticiklona u istočnoj Evropi. To je karakteristično za hladnu polovinu godine i tada je košava češća.

9. Zašto se vreme u Timočkoj krajini često razlikuje od vremena u ostalim predelima Srbije?

Ne razlikuje se u stabilnoj situaciji, u vreme anticiklona i kada nema vetra. Razlog da se vreme razlikuje leži u Karpatima, koji odvajaju Timočku krajinu od većeg dela Srbije. Kada preovlađuje zapadno strujanje u većem delu Srbije je oblačno s kišom, a u Timočkoj krajini postoji fenski efekat koji malo povećava temperaturu vazduha, smanjuje oblačnost (nema kiše), uslovljava razvedravanje i povećava brzinu vetra. Suprotno tome, kada duva istočni i jugoistočni vetar, u Timočkoj krajini je hladnije, vetar je slab ili ga nema, sem na grebenskom delu Karpata, oblačno je, sipi kiša, zimi sneg ili je maglovito. Istovremeno, s druge strane grebena Karpata, u većem delu Srbije je toplije, u košavskom području duva jak, u južnom Banatu i olujni vetar ( jer je taj predeo najbliži padinama Karpata), uglavnom je vedro ili bar suvo, a na jugozapadu Srbije obično počinje naoblačenje s kišom. Ova tipična situacija karakteristična je za hladnu polovinu godine i ima svoje varijante.

10. Pariskim sporazumom većina zemalja sveta saglasna je sa tvrdnjom da se klima globalno menja (pregreva), i to zaslugom čoveka koji zagađuje atmosferu ugljen-dioksidom itd. Ima i dosta glasova meteo-stručnjaka koji ne misle tako. Šta mislite vi kao naš najstariji i najiskusniji meteorolog?

S Pariskim i drugim sporazumima o klimi saglasna ja većina država, ali nije većina stručnjaka iz te oblasti. Sam naziv „Međuvladin panel o klimatskim promenama” kaže da je to političko telo, na njemu učestvuju predstavnici država, to nije naučni skup stručnjaka. Na tim konferencijama ima stručnjaka, ali oni su prošli filter podobnosti i u svojim stavovima su jednoglasni. Na takvim skupovima stručnjaci koji drugačije misle nemaju pristup, a to nije nauka, tako da su stavovi i zaključci s takvih konferencija pod sumnjom. U stručnim časopisima još postoji „tiha diskriminacija” kritičara u odnosu na one koji misle drugačije. U Srbiji a i širom sveta postoji mnogo stručnjaka koji jakim naučnim argumentima opovrgavaju hipotezu da čovek menja klimu povećanjem koncentracije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte. Zainteresovani mogu da saznaju o tom drugačijem naučnom objašnjenju na raznim internet sajtovima i u izveštajima sa poneke konferencije. Mene je sopstveno osnovno razumevanje prirode uverilo da čovek ne može da menja klimu, a može neznatno da utiče na nju (modifikacijama) na mikroplanu. Na primer, može da iseče šumu ili da zasadi novu, da pravi velike gradove itd. A čovek ponajviše zagađuje prirodnu sredinu, i vazduh i vodu i zemljište. To zagađenje nije promena klime. Proučavam vezu aktivnosti Sunca i vremena i klime na Zemlji i smatram da je to put za objašnjenje i razumevanje procesa u atmosferi.

Ovog leta bez ekstremnih vrućina

– Teško je reći već sada kakvo će nam biti leto 2018. Prognoza za nekoliko meseci unapred prilično je nezahvalna jer nema pouzdane metodologije, procena se svodi samo na određenu verovatnoću, a ona kaže da bi leto pred nama trebalo da bude malo toplije od prosečnog, ali ne i ekstremno toplo kao prethodno leto. Možemo očekivati i nekoliko ekstremno toplih dana s temperaturama iznad 35 stepeni. Jun će biti topao, ali delom i veoma promenljiv. Iako ne bi trebalo da bude sušno, kao 2017. u pojedinim junskim i julskim epizodama nestabilnog vremena, moguće su iznenadne padavine, pljuskovi pa i gradonosno nevreme. Kraj juna će biti topao, ali delom i veoma promenljiv. Iako ne bi trebalo da bude sušno, kao 2017. u pojedinim junskim i julskim epizodama nestabilnog vremena, moguće su iznenadne padavine, pljuskovi pa i gradonosno nevreme. Najstabilniji biće avgust – oprezan je u prognozi Todorović.

Najteže je predvideti pljusak

– Najčešća odstupanja od prognoze javljaju se u promenljivim situacijama (kada vladaju cikloni i nizak pritisak): kad odstupi jedan parametar, on povlači za sobom i druge. Na primer, malo više oblaka uzrokuje i malo nižu temperaturu od prognozirane. Najzahtevnije je predvideti trajanje i jačinu padavina. Nemoguće je predvideti tačnu lokaciju stvaranja oblaka koji donosi letnji pljusak s grmljavinom. Kada je stabilna situacija (anticikloni – visok pritisak) vremenske prilike su slične iz dana u dan, na primer u periodu babljeg (Miholjskog) leta – podseća Nedeljko Todorović.