Brza dijagnoza je pola terapije
Na upravo završenom Prvom kongresu urgentne medicine jugoistočne Evrope u Beogradu moglo se, između ostalog čuti, da je urgentna medicina specijalizacija budućnosti koja može da doprinese ekonomičnijem i kvalitetnijem lečenju pacijenata.
– Lekar specijalista urgentne medicine mora da bude široko obrazovan, što znači da poznaje sve oblasti i da može da napravi trijažu kada pacijent stigne u urgentni centar – objašnjava za „Politiku” prim. dr Miljan Jović, član Upravnog odbora Društva lekara urgentne medicine Srbije, koje je i bilo organizator kongresa. Naš sagovornik napominje da se u Sjedinjenim Američkim Državama oko 47,7 posto svih zdravstvenih usluga uradi na odeljenjima urgentne medicine i tim primerom skreće pažnju na važnost lekara koji u hitnim slučajevima mora brzo i sigurno da zbrine pacijenta.
Docent dr Marko Ercegovac, direktor Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije vrlo posvećeno nastoji da ostvari ideju, o kojoj je govorio na Kongresu, da specijalista urgentne medicine, sem u hitnoj pomoći, mora da radi i u urgentnom centru, jer je za to školovan. Zahvaljujući širokom obrazovanju ovih specijalista u dijagnostici i terapiji, oni bi svaki problem rešavali brzo, već u urgentnom centru.
U Kliničkom centru Srbije je, kako kaže dr Jović, počela primena novog koncepta što je korisno da bude preslikano i u ostala tri urgentna centra u Srbiji: u Novom Sadu, Nišu i Kragujevac, i da se kasnije proširi na celu Srbiju. Predlog je da sve opšte bolnice imaju urgentni centar „u malom” koji bi radio trijažu pacijenata i rasteretio ionako opterećene bolnice.
– Važno je da se ceo proces zaokruži, što podrazumeva prostor za rad, potrebnu dijagnostiku, definisanje obima posla. Pre dve godine postojao je projekat koji je unapredio trijažu pacijenata, jer u slučaju kada u isto vreme dođe 50 pacijenata lekar mora vrlo brzo da proceni ko je prvi, drugi, sedmi a ko poslednji za prijem – naglašava prim. dr Jović.
Ipak, u praksi danas to ne izgleda tako, jer ima dosta šetnje i praznog hoda što bolesnom čoveku svakako najmanje treba. Pacijenta izabrani lekar posle procene pošalje kod hirurga sa uputom na kome piše „hitan slučaj”. On se javi na šalter urgentnog centra sa uputom za hirurga, ovaj prema tegobama na koje se žali ustanovi da je to posao za internistu. Ode čovek kod interniste sa izveštajem, ovaj ga uputi u laboratoriju, na ultrazvuk i sve to traje, traje... Kada su rezultati gotovi internista konstatuje: „Imate urološki problem, morate u urološku ambulantu!”. Pacijent, onako pod bolovima, iznemogao, ode tamo, pregledaju ga i ustanove ne ovo je za tog lekara i šetnja se nastavlja.
Novi koncept podrazumeva da se sve to svede na jedan pregled specijaliste urgentne medicine, na jedan razgovor, jedno snimanje i jedan zaključak, posle čega pacijent iz urgentnog ide ili u bolnicu ili kući. Po Jovićevim rečima on mora iz urgentnog da izađe sa definisanim problemom. Ako u budućnosti i bude tako imamo li dovoljno specijalista urgentne medicine?
– Imamo ali nedovoljno, za razliku od nekih evropskih zemalja koje uvoze lekare ili se organizuju na neki drugi način, jer ih nemaju uopšte. U Srbiji postoje četiri univerzitetska grada i u svakom katedra urgentne medicine. Specijalista u ovom trenutku ima oko 400, što mislim da je malo za naše potrebe – ističe prim. dr Miljan Jović, dodajući da su zbog i na kongresu stavili naglasak na mnogo veću primenu dijagnostike u urgentnoj medicini i da cela priča podrazumeva pre svega ultrazvučnu dijagnostiku.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
