Japanizam u Ba­natu

Ter­min ja­pa­ni­zam pr­vi je upo­tre­bio i opi­sao fran­cu­ski kri­ti­čar i tr­go­vac umet­ni­na Fi­lip Bur­ti 1872. ka­ko bi ob­ja­snio po­pu­lar­nost ja­pan­ske umet­no­sti me­đu Evro­plja­ni­ma. Ona se vre­me­nom ši­ri ce­lom Evro­pom, a na pod­ruč­ju Ugar­ske pr­vi put se ja­vlja u Ve­li­kom Beč­ke­re­ku iz pe­ra no­vi­na­ra, isto­ri­ča­ra umet­no­sti i te­o­re­ti­ča­ra La­jo­ša Fi­le­pa u Ve­li­ko­beč­ke­reč­kim no­vi­na­ma 1902, pri­li­kom iz­ve­šta­va­nja o iz­lo­žbi deč­jih cr­te­ža u or­ga­ni­za­ci­ji sli­ka­ra, di­zaj­ne­ra i pe­da­go­ga An­ta­la Štrajt­ma­na.

Me­đu pr­vim knji­ga­ma ovog ti­pa ko­ja je ste­kla po­pu­lar­nost me­đu Beč­ke­re­ča­ni­ma bio je pu­to­pis Be­ne­de­ka Ba­log Ba­ra­to­ši­ja „Ve­li­ki Ja­pan: ču­da is­to­ka” iz 1906. go­di­ne. Sa­ču­va­ni pri­me­rak ove knji­ge na­la­zio se pr­vo­bit­no u vla­sni­štvu dr An­dri­je Va­si­ća, advo­ka­ta i žu­pa­nij­skog prav­ni­ka, a 1918. i pot­pred­sed­ni­ka Srp­skog na­rod­nog ve­ća u Ve­li­kom Beč­ke­re­ku, što je po­tvr­đe­no sa­ču­va­nim lič­nim pe­ča­tom u knji­zi.

Go­di­ne 1911. u Ve­li­kom Beč­ke­re­ku go­stu­je i ču­ve­na ja­pan­ska glu­mi­ca Ha­na­ko (1868–1945) sa svo­jom po­zo­ri­šnom tru­pom. U grad­skom po­zo­ri­štu su tom pri­li­kom igra­ne dra­me „Ota­ke” i „U čaj­dži­ni­ci”, pre­ma tek­stu pi­o­ni­ra mo­der­nog ple­sa Loi Fu, a po­se­ti­o­ci­ma je uz ula­zni­cu po­de­ljen i tekst ko­ji pra­ti rad­nju pred­sta­ve. Ha­na­ko, či­je pra­vo ime je Hi­sa Ota bi­la je mo­del, mu­za i pri­ja­telj ču­ve­nog skulp­to­ra Ogi­sta Ro­de­na. Svo­jom vi­si­nom od sve­ga ne­što vi­še od me­tar i tra­di­ci­o­nal­nom ja­pan­skom ode­ćom u vi­du ki­mo­na i dr­ve­nih pa­pu­ča osta­vi­la je sna­žan uti­sak na on­da­šnje Beč­ke­re­ča­ne. Pre­ma nje­nim re­či­ma, iako se već se­dam go­di­na na­la­zi­la na tur­ne­ji po Evro­pi, ni­ka­da ni­je ja­pan­sku no­šnju za­me­ni­la evrop­skom mo­dom. 

Pr­vi svet­ski rat pri­vre­me­no je na­ru­šio kul­tur­ne, pri­vred­ne i po­li­tič­ke ve­ze Austro­u­gar­ske i Ja­pa­na. Me­đu­tim, u isto vre­me ovaj rat bio je i pri­li­ka da se po­je­di­ni Ba­na­ća­ni upo­zna­ju sa Da­le­kim is­to­kom. Ta­ko je, na pri­mer, to­kom ra­ta pri­pad­nik Pr­ve srp­ske do­bro­vo­ljač­ke di­vi­zi­je i Če­ške le­gi­je Ob­rad Hor­njak (1898–1997) iz Ele­mi­ra kod Zre­nja­ni­na, sti­gao čak do ja­pan­ske lu­ke Da­i­ren (od 1955. deo Ki­ne), pu­tu­ju­ći od Vla­di­vo­sto­ka do Tr­sta sa 7.000 če­ških le­gi­o­na­ra. Sa ovog pu­te­še­stvi­ja po Da­le­kom is­to­ku on se ku­ći vra­tio sa su­ve­ni­ri­ma u vi­du raz­gled­ni­ca sa pri­ka­zom gej­ši i pri­rod­nih le­po­ta Ja­pa­na ko­je je ku­pio u Da­i­re­nu.

Sna­žan uti­caj ja­pa­ni­zma to­kom pe­de­se­tih go­di­na XX ve­ka na kul­tur­nu kli­mu u Ba­na­tu isto­ri­čar De­jan Vor­gić ilu­stru­je i pri­me­rom mo­te­la „Ja­pan­ski cvet”. Ovaj mo­tel, sa­zi­dan 1958. po­red pu­ta Zre­nja­nin – Be­o­grad u bli­zi­ni Opo­va, ima uvi­je­no sle­me kro­va i iz­vi­je­ne kra­je­ve kon­struk­ci­je ko­ji oda­ju uti­sak pa­go­da­ste gra­đe­vi­ne iz is­toč­njač­ke ar­hi­tek­tu­re. Uti­ca­ji Ja­pa­na bi­li su vi­dlji­vi i na ure­đe­nju en­te­ri­je­ra ko­ji da­nas na­ža­lost ni­je sa­ču­van. Ta­ko­đe, i sa­ma gra­đe­vi­na je pre­tr­pe­la pro­me­ne i ni­je oču­va­na u ori­gi­nal­nom ob­li­ku. Gra­đe­vi­na je ste­kla ve­li­ku po­pu­lar­nost za­hva­lju­ju­ći fil­mo­vi­ma i TV se­ri­ja­ma po­put „Ser­vi­sne sta­ni­ce” u ko­ji­ma su glav­ne ulo­ge igra­li Mi­ja Alek­sić i Mi­o­drag Pe­tro­vić Čka­lja. Oni ko­ji su ih gle­da­li, da­nas ih po­mi­nju sa se­tom.

Na iz­lo­žbi u Zre­nja­ni­nu sre­li smo Ja­pan­ku Ka­na­ko Ja­ma­sa­ki Vu­ke­lić. Ova isto­ri­čar­ka umet­no­sti sti­gla je iz Ze­mlje iz­la­ze­ćeg sun­ca pre če­ti­ri go­di­ne i ka­že da joj ni­je sa­svim ja­sno ka­ko u Sr­bi­ji ima to­li­ko obo­ža­va­la­ca ja­pan­ske kul­tu­re, ma­da ne­ma in­sti­tu­ci­je ko­ja se ov­de ti­me ba­vi. 

– Iz­lo­žba „Ja­pa­ni­zam u Ba­na­tu” po­drob­no ob­ja­šnja­va ra­ne pe­ri­o­de ka­da su lju­di po­če­li u Sr­bi­ju da do­no­se ja­pan­ske stva­ri i kul­tu­ru. Ja­pa­ni­zam se u ze­mlja­ma Za­pad­ne Evro­pe raz­vi­jao u di­rekt­nom kon­tak­tu i u obo­stra­noj raz­me­ni sa Ja­pa­nom, što se ne mo­že re­ći za ja­pa­ni­zam u Ba­na­tu i Sr­bi­ji. Ja­pa­ni­zam u Ba­na­tu ne­po­zna­ni­ca je za na­uč­ni­ke u Ja­pa­nu ko­ji se ba­ve ovom te­mom. Na ovoj iz­lo­žbi sam sa­zna­la da kod lju­di u Sr­bi­ji po­sto­ji i aka­dem­sko in­te­re­so­va­nje za ja­pan­sku kul­tu­ru. To me je ve­o­ma ob­ra­do­va­lo – re­kla je Ka­na­ko Ja­ma­sa­ki Vu­ke­lić za „Po­li­ti­ku”.