Јапанизам у Банату
Зрењанин – Изложба „Јапанизам у Банату” у зрењанинском Народном музеју постављена је када су већ увелико завладале високе температурe и када опада интересовање за посете било којим галеријама. Ипак, Зрењанинци су се одазвали у завидном броју, а попуњавали су и све столице приликом пригодних пројекција јапанског анимираног филма. Представљање веза Баната и источњачке културе обележило је почетак културног лета на Бегеју. Аутор изложбе историчар Дејан Воргић за „Политику” каже да Народни музеј Зрењанин има дугу традицију чувања и неговања јапанске културе на простору Баната.
– Још маја 1945, одмах после Другог светског рата, кустос Лазар Николић и сликар Васа Поморишац осмислили су и реализовали сталну поставку Музеја у оквиру које су место имали и предмети израђени у Јапану. Много година касније (2005) ово ће бити поновљено захваљујући дугогодишњем вишем кустосу збирке примењене уметности Милеви Шијаковић. Године 2009. Уметничко одељење Музеја организовало је са великим успехом „Дане јапанске културе” који су подсетили јавност на историју јапанске уметности и на њена савремена стремљења, истиче млади историчар.
Термин јапанизам први је употребио и описао француски критичар и трговац уметнина Филип Бурти 1872. како би објаснио популарност јапанске уметности међу Европљанима. Она се временом шири целом Европом, а на подручју Угарске први пут се јавља у Великом Бечкереку из пера новинара, историчара уметности и теоретичара Лајоша Филепа у Великобечкеречким новинама 1902, приликом извештавања о изложби дечјих цртежа у организацији сликара, дизајнера и педагога Антала Штрајтмана.
Међу првим књигама овог типа која је стекла популарност међу Бечкеречанима био је путопис Бенедека Балог Баратошија „Велики Јапан: чуда истока” из 1906. године. Сачувани примерак ове књиге налазио се првобитно у власништву др Андрије Васића, адвоката и жупанијског правника, а 1918. и потпредседника Српског народног већа у Великом Бечкереку, што је потврђено сачуваним личним печатом у књизи.
Године 1911. у Великом Бечкереку гостује и чувена јапанска глумица Ханако (1868–1945) са својом позоришном трупом. У градском позоришту су том приликом игране драме „Отаке” и „У чајџиници”, према тексту пионира модерног плеса Лои Фу, а посетиоцима је уз улазницу подељен и текст који прати радњу представе. Ханако, чије право име је Хиса Ота била је модел, муза и пријатељ чувеног скулптора Огиста Родена. Својом висином од свега нешто више од метар и традиционалном јапанском одећом у виду кимона и дрвених папуча оставила је снажан утисак на ондашње Бечкеречане. Према њеним речима, иако се већ седам година налазила на турнеји по Европи, никада није јапанску ношњу заменила европском модом.
Први светски рат привремено је нарушио културне, привредне и политичке везе Аустроугарске и Јапана. Међутим, у исто време овај рат био је и прилика да се поједини Банаћани упознају са Далеким истоком. Тако је, на пример, током рата припадник Прве српске добровољачке дивизије и Чешке легије Обрад Хорњак (1898–1997) из Елемира код Зрењанина, стигао чак до јапанске луке Даирен (од 1955. део Кине), путујући од Владивостока до Трста са 7.000 чешких легионара. Са овог путешествија по Далеком истоку он се кући вратио са сувенирима у виду разгледница са приказом гејши и природних лепота Јапана које је купио у Даирену.
Снажан утицај јапанизма током педесетих година XX века на културну климу у Банату историчар Дејан Воргић илуструје и примером мотела „Јапански цвет”. Овај мотел, сазидан 1958. поред пута Зрењанин – Београд у близини Опова, има увијено слеме крова и извијене крајеве конструкције који одају утисак пагодасте грађевине из источњачке архитектуре. Утицаји Јапана били су видљиви и на уређењу ентеријера који данас нажалост није сачуван. Такође, и сама грађевина је претрпела промене и није очувана у оригиналном облику. Грађевина је стекла велику популарност захваљујући филмовима и ТВ серијама попут „Сервисне станице” у којима су главне улоге играли Мија Алексић и Миодраг Петровић Чкаља. Они који су их гледали, данас их помињу са сетом.
На изложби у Зрењанину срели смо Јапанку Канако Јамасаки Вукелић. Ова историчарка уметности стигла је из Земље излазећег сунца пре четири године и каже да јој није сасвим јасно како у Србији има толико обожавалаца јапанске културе, мада нема институције која се овде тиме бави.
– Изложба „Јапанизам у Банату” подробно објашњава ране периоде када су људи почели у Србију да доносе јапанске ствари и културу. Јапанизам се у земљама Западне Европе развијао у директном контакту и у обостраној размени са Јапаном, што се не може рећи за јапанизам у Банату и Србији. Јапанизам у Банату непознаница је за научнике у Јапану који се баве овом темом. На овој изложби сам сазнала да код људи у Србији постоји и академско интересовање за јапанску културу. То ме је веома обрадовало – рекла је Канако Јамасаки Вукелић за „Политику”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
