Pridnjestrovlje ne da ruske vojnike

Rezolucija nije obavezujuća, a usvojena je sa 64 glasa „za”, 15 „protiv” i 83 suzdržana. Rusija je osudila rezoluciju jer je predložena za glasanje bez prethodnog usaglašavanja.

Pridnjestrovlje je deo Moldavije na istoku države u kome pretežno žive Rusi i Ukrajinci, koji se protive preovlađujućoj politici Kišinjeva da se ujedini sa Rumunijom. Kada je Moldavija 1991. godine u fazi raspada SSSR-a proglasila nezavisnost, teritorija istočno od Dnjepra, ali i grad Bender u kojoj je velika vojna baza, učinili su isto, što je dovelo do rata. Od 1992. godine su međunarodne mirovne snage obezbedile prekid vojnog sukoba, završenog bez značajnih teritorijalnih promena, a ruski kontingent se od tada nalazi u Pridnjestrovlju. U sastavu ovog kontingenta su ruski, moldavski, i vojnici iz Pridnjestrovlja, kao i vojni posmatrači iz Ukrajine.

Pre 12 godina u Pridnjestrovlju je održan referendum, treći po redu, na kome je potvrđena želja za nezavisnošću od Moldavije, ali i odluka 97 odsto izašlih da se takozvana Pridnjestrovska moldavska republika pridruži Rusiji. Neko vreme je u Rusiji i Ukrajini bio aktuelan predlog o priznanju Pridnjestrovlja, ali su ga obe države napustile. U Ukrajini je promenjena vlast, a u Moldaviji je na mesto predsednika 2016. godine izabran kandidat Igor Dodon, koji održava tesne veze sa Moskvom i protivi se učešću Moldavije u vežbama NATO-a, kao i formiranju vojne baze u ovoj zemlji. On je takođe protiv povlačenja ruskog mirovnog kontingenta, tu smeštenog prema sporazumu iz 1992. godine koji su potpisali predsednici Moldavije i Rusije.

Donedavni zamenik predsednika ruske vlade Dmitrij Rogozin obavlja i važnu dužnost specijalnog predstavnika predsednika Rusije za Pridnjestrovlje. Prošle godine je bio u naročitoj žiži interesovanja medija kada su rumunske vlasti zabranile prelet putničkog aviona kojim je trebalo da stigne u Kišinjev, a potom da ode na proslavu obeležavanja 25-godišnjice ruske mirovne misije u Dnjestru. Rumunske vlasti su saopštile da ne dozvoljavaju osobi koja je pod sankcijama EU da ulazi u njen vazdušni prostor.

Prošle godine u Beču su posle duže pauze u okviru OEBS-a postignuti dogovori između Kišinjeva i Tiraspolja u oblastima koje se odnose na olakšavanje života stanovništva, poput priznavanja diploma, uspostavljanja telefonskih veza ili omogućavanja pristupa poljoprivrednim oblastima. Ove razgovore je zdušno pomagala EU, koja je obezbedila i neke olakšice, poput bescarinske trgovine Pridnjestrovlja sa EU.

Ruski stav u vezi sa Pridnjestrovljem glasi da ukoliko Moldavija želi da ostane suverena država – onda bi trebalo da pregovara sa vlastima u Pridnjestrovlju o nekom obliku federacije ili konfederacije, ali ako želi ujedinjenje sa Rumunijom – treba da pusti Pridnjestrovlje.

Moldavija, koja ima proruskog predsednika i proevropskog premijera, suočava se sa čestim protestima, a samo pre nekoliko dana demonstranti su se ponovo okupili i zahtevali povlačenje sudske odluke kojom se izbor proevropskog kandidata za gradonačelnika Kišinjeva poništava. Protest su izrazile i SAD i EU.

Posle perioda vladavine proevropskih snaga u Moldaviji, koje su se suočile sa optužbama za korupciju i kriminal, porasla je podrška proruskim političkim snagama. Moldaviju u novembru očekuju parlamentarni izbori.

Rumunski ministar: Prete nam ruski napadi

Bukurešt – Rumunski ministar odbrane Mihaj Fifor izjavio je da Rumuniji prete hibridni i sajber napadi i „svakodnevna” agresija Rusije na Crnom moru, prenosi Tanjug. „Mislim da nema jednog dana bez izazova” od strane Rusije u vazdušnom prostoru i teritorijalnim vodama Rumunije, rekao je on za AP. Fifor je istakao da Rumunija radi na tome da te „izazove” obeshrabri što je više moguće i što je moguće efikasnije. Prema njegovim rečima, Rumunija planira da poveća izdvajanja za odbranu sa 1,81 odsto BDP-a na dva procenta ove godine i pošalje više vojnika u Avganistan.