Francuska za Makedoniju postaje nova Grčka?

BERLIN - Na predstojećem samitu EU u Briselu bi, između ostalog, trebalo da bude odlučeno i to da li Makedonija može da započne pristupne pregovore s tim blokom, ali bi veto mogla da uloži - Francuska, navodi danas „Dojče vele”.

To bi moglo da ugrozi rešenje spora zbog imena te bivše jugoslovenske republike, ocenjuje austrijski list „Standard”.

„To bi gotovo značilo ubijanje kompromisa u vezi imena, koji su postigli Grčka i Makedonija”, kaže za bečki list šef Centra za jugoistočnu Evropu sa Univerziteta u Gracu Florijan Biber.

On podseća da je u Makedoniji na jesen u planu referendum i ocenjuje da je „teško zamisliti da će ishod biti pozitivan, ukoliko EU ne nagradi postignuti dogovor”.

Bečki list ocenjuje da makedonskoj nacionalno-konzervativnoj opoziciji u tom slučaju neće biti teško da vrbuje ljude da ne podrže sporazum u vezi sa imenom, zato što će moći da kažu kako se i pored odustajanja od simbola identiteta ništa ne menja.

„To bi bio težak udarac za reformsku politiku na Balkanu”, kaže Biber i dodaje da bi time „Francuska postala nova Grčka za Makedoniju”.

„Standard” podseća i na to da je Makedonija od 2005. godine kandidat za članstvo, ali da je na putu ka EU do sada blokirala Grčka, te da bi u slučaju da Francuska uloži veto ona i dalje bila sprečena da pristupi EU i NATO.

„Vlada predsednika Emanuela Makrona do evropskih izbora 2019. godine kategorički odbija sve korake ka daljem proširenju. To ima veze s tim što se liberalno nastrojeni šef države boji jačanja uticaja neliberalnih istočnoevropskih zemalja, kao što su zemlje Višegradske grupe”, objašnjava Biber.

Makron, kaže ovaj analitičar, želi da u važnim zemljama EU na vlasti ostanu proevropske stranke i zato traži da se ne odobre dalji pregovori o proširenju.

„Pored toga, u mnogim zemljama EU još nisu shvatili da je politika proširenja na Balkanu povezana sa strogim uslovima. Mnogi reformski koraci, poput obimne demokratizacije u Makedoniji ili reforme pravosuđa u Albaniji, pri tom se uopšte ne uzimaju u obzir. U pitanju je sveukupna politika uslovljavanja EU i proširenje samo po sebi”, zaključuje Biber.

Još jedan stručnjak za jugoistočnu Evropu - Tobias Flesenkemper sa Evropskog instituta CIFE iz Nice - za „Standard” ocenjuje da Evropski savet ima obavezu da se pridržava kriterijuma koje je postavio i time da prikladno podrži napredak koji je ostvaren u zemljama.

„Ako to ne učini, trajno šteti verodostojnosti svoje politike. Ukoliko se ove sedmice ne pošalje signal da su se napori isplatili, uništava se proces proširenja”, rekao je ovaj stručnjak, uoči samita EU koji se 28. i 29. juna održava u Briselu.

Inače, „Dojče vele” podseća da je više stotina ljudi u ponedeljak uveče protestovalo u Solunu protiv kompromisa u višegodišnjem sporu oko imena Makedonije, pri čemu su demonstranti uzvikivali nacionalističke i ekstremno-desničarske parole optužujući vladu u Atini, na čelu sa Aleksisom Ciprasom, za izdaju.

Grčka i Makedonija su 17. juna postigle dogovor o rešenju za spor zbog imena Makedonije, prema kojem bi bivša jugoslovenska republika ubuduće trebalo da se zove Republika Severna Makedonija, čime bi se razlikovala od severnogrčke provincije Makedonije i antičke Grčke, a zauzvrat, Atina ubuduće neće blokirati put zemlje ka NATO i EU. (Tanjug)