Француска за Македонију постаје нова Грчка?

БЕРЛИН - На предстојећем самиту ЕУ у Бриселу би, између осталог, требало да буде одлучено и то да ли Македонија може да започне приступне преговоре с тим блоком, али би вето могла да уложи - Француска, наводи данас „Дојче веле”.

То би могло да угрози решење спора због имена те бивше југословенске републике, оцењује аустријски лист „Стандард”.

„То би готово значило убијање компромиса у вези имена, који су постигли Грчка и Македонија”, каже за бечки лист шеф Центра за југоисточну Европу са Универзитета у Грацу Флоријан Бибер.

Он подсећа да је у Македонији на јесен у плану референдум и оцењује да је „тешко замислити да ће исход бити позитиван, уколико ЕУ не награди постигнути договор”.

Бечки лист оцењује да македонској национално-конзервативној опозицији у том случају неће бити тешко да врбује људе да не подрже споразум у вези са именом, зато што ће моћи да кажу како се и поред одустајања од симбола идентитета ништа не мења.

„То би био тежак ударац за реформску политику на Балкану”, каже Бибер и додаје да би тиме „Француска постала нова Грчка за Македонију”.

„Стандард” подсећа и на то да је Македонија од 2005. године кандидат за чланство, али да је на путу ка ЕУ до сада блокирала Грчка, те да би у случају да Француска уложи вето она и даље била спречена да приступи ЕУ и НАТО.

„Влада председника Емануела Макрона до европских избора 2019. године категорички одбија све кораке ка даљем проширењу. То има везе с тим што се либерално настројени шеф државе боји јачања утицаја нелибералних источноевропских земаља, као што су земље Вишеградске групе”, објашњава Бибер.

Макрон, каже овај аналитичар, жели да у важним земљама ЕУ на власти остану проевропске странке и зато тражи да се не одобре даљи преговори о проширењу.

„Поред тога, у многим земљама ЕУ још нису схватили да је политика проширења на Балкану повезана са строгим условима. Многи реформски кораци, попут обимне демократизације у Македонији или реформе правосуђа у Албанији, при том се уопште не узимају у обзир. У питању је свеукупна политика условљавања ЕУ и проширење само по себи”, закључује Бибер.

Још један стручњак за југоисточну Европу - Тобиас Флесенкемпер са Европског института ЦИФЕ из Нице - за „Стандард” оцењује да Европски савет има обавезу да се придржава критеријума које је поставио и тиме да прикладно подржи напредак који је остварен у земљама.

„Ако то не учини, трајно штети веродостојности своје политике. Уколико се ове седмице не пошаље сигнал да су се напори исплатили, уништава се процес проширења”, рекао је овај стручњак, уочи самита ЕУ који се 28. и 29. јуна одржава у Бриселу.

Иначе, „Дојче веле” подсећа да је више стотина људи у понедељак увече протестовало у Солуну против компромиса у вишегодишњем спору око имена Македоније, при чему су демонстранти узвикивали националистичке и екстремно-десничарске пароле оптужујући владу у Атини, на челу са Алексисом Ципрасом, за издају.

Грчка и Македонија су 17. јуна постигле договор о решењу за спор због имена Македоније, према којем би бивша југословенска република убудуће требало да се зове Република Северна Македонија, чиме би се разликовала од северногрчке провинције Македоније и античке Грчке, а заузврат, Атина убудуће неће блокирати пут земље ка НАТО и ЕУ. (Танјуг)