Patrijarhu Pavlu spomenik u Beogradu

– Život, delo, pouke i njegove misli nagnali su me da se okušam u kreiranju, ne telesnog, već duhovnog bića našeg istinskog filozofa koji nas je učio da je smisao života ljubav i sloboda neukaljana zavišću, pohlepom i mržnjom – ukazuje Maleš u svom obrazloženju dodajući da je pred njim bio izazov kako u materiji (bronzi) prikazati bestelesnost patrijarha i kako njegovo fizičko obličje da podredi duhu koji je isijavao mir i spokoj.

– Izazov je bio i kako njegovo dobro poznato lice da učinim prepoznatljivim u njegovom asketizmu, a ne u fizičkim karakteristikama. Verujem da će spomenik biti večni podsetnik kako je među nama živeo i čemu nas je učio – navodi Maleš.

Podizanje spomenika, kako za naš list navode u SPC-u,

blagoslovio je patrijarh Irinej.

– Lokacija koju je grad predložio je odlična zato što je kod crkve u blizini parka i kod tramvajske okretnice, a poznato je da je patrijarh Pavle bio skroman i često se vozio tramvajima. Četrdeset četvrti poglavar Srpske pravoslavne crkve zaslužio je spomenik i na drugim lokacijama, jer je bio, a i dalje jeste sa crkvom i srpskim narodom. Obeležje njemu u čast je još jedna potvrda odlične saradnje grada i crkve – kažu u SPC-u.  

Podizanje spomenika, čija je vrednost 50.000 evra, finansiraće „Atlas grupa”.

Obeležja „svecu”, kako je u narodu ovaj poglavar bio oslovljavan dok je vodio SPC, postoje u Leposaviću, Bajinoj Bašti i Trebinju, a ime patrijarha Pavla nose bulevari i ulice u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu.

Studirao medicinu, radio na građevini

Patrijarh Pavle rođen je u zemljoradničkoj porodici u selu Kućanci u tadašnjoj Austrougarskoj 11. septembra 1914. kao Gojko Stojčević. Rano je ostao bez roditelja, pa ga je odgajala tetka. Pošto je bio slabašan, poštedela ga je seoskih poslova i omogućila mu da se školuje. Posle završene niže gimnazije u Tuzli i bogoslovije u Sarajevu došao je u Beograd gde je upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno završio i preostale razrede gimnazije da bi mogao da upiše uporedo i medicinu. Na Medicinskom fakultetu stigao je do druge godine, a Bogoslovski je završio i tu ga je zatekao Drugi svetski rat. Da bi se izdržavao, radio je na beogradskim građevinama, a onda je otišao u ovčarsko-kablarske manastire gde se u manastiru Blagoveštenje 1946. godine zamonašio. Od 1955. do 1957. bio je na postdiplomskim studijama na Bogoslovskom fakultetu u Atini. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957, a posvećen je 21. septembra te godine u beogradskoj Sabornoj crkvi. Za episkopa je ustoličen 13. oktobra u prizrenskoj Sabornoj crkvi. Kao episkop svedočio je u Ujedinjenim nacijama, pred mnogobrojnim državnicima, o stradanju srpskog naroda na KiM.

Srpski patrijarh postao je 1990. godine. U njegovo vreme nastava veronauke je vraćena u škole, a Bogoslovski fakultet u Beogradski univerzitet.

Počast utemeljivačima srpske košarke

Prva sednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica u novom sazivu održana je juče. Osim inicijative za podizanje spomenika patrijarhu Pavlu, usvojeni su i predlozi za podizanje obeležja utemeljivačima srpske košarke i da se bulevar u „Beogradu na vodi” nazove po nekadašnjem američkom predsedniku Vudrou Vilsonu. Za predsednika komisije izabrana je zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović.