Патријарху Павлу споменик у Београду
Патријарх Павле, који је на челу Српске православне цркве био од 1990. па до смрти новембра 2009, у престоници Србије коначно ће добити споменик. Обележје 44. поглавару СПЦ-а, цењеном међу верницима свих конфесија, биће откривено 15. новембра, на дан његовог упокојења, на платоу испред Цркве Светог Марка, сазнаје „Политика”.
План је да оно буде смештено на зеленој површини између новоуређеног дела платоа и трамвајске станице код Ташмајданског парка.
Будућа позиција споменика, како су истакли у градској Комисији за споменике и именовање тргова и улица, изузетно добро је сагледива из више праваца и симболички је уклопљена у окружење које чине црква, плато и Булевар краља Александра.
– Патријарх је представљен у седећем положају, благо погнуте главе и одише скромношћу и духовношћу. Споменик ће бити незнатно већи од природне величине, као што је и пракса при изради ове врсте обележја – наводе у комисији.
Аутор идејног решења споменика је вајар Зоран Малеш, који је пре осам година имао и изложбу посвећену патријарху Павлу.
– Живот, дело, поуке и његове мисли нагнали су ме да се окушам у креирању, не телесног, већ духовног бића нашег истинског филозофа који нас је учио да је смисао живота љубав и слобода неукаљана завишћу, похлепом и мржњом – указује Малеш у свом образложењу додајући да је пред њим био изазов како у материји (бронзи) приказати бестелесност патријарха и како његово физичко обличје да подреди духу који је исијавао мир и спокој.
– Изазов је био и како његово добро познато лице да учиним препознатљивим у његовом аскетизму, а не у физичким карактеристикама. Верујем да ће споменик бити вечни подсетник како је међу нама живео и чему нас је учио – наводи Малеш.
Подизање споменика, како за наш лист наводе у СПЦ-у,
благословио је патријарх Иринеј.
– Локација коју је град предложио је одлична зато што је код цркве у близини парка и код трамвајске окретнице, а познато је да је патријарх Павле био скроман и често се возио трамвајима. Четрдесет четврти поглавар Српске православне цркве заслужио је споменик и на другим локацијама, јер је био, а и даље јесте са црквом и српским народом. Обележје њему у част је још једна потврда одличне сарадње града и цркве – кажу у СПЦ-у.
Подизање споменика, чија је вредност 50.000 евра, финансираће „Атлас група”.
Обележја „свецу”, како је у народу овај поглавар био ословљаван док је водио СПЦ, постоје у Лепосавићу, Бајиној Башти и Требињу, а име патријарха Павла носе булевари и улице у Београду, Новом Саду и Зрењанину.
Студирао медицину, радио на грађевини
Патријарх Павле рођен је у земљорадничкој породици у селу Кућанци у тадашњој Аустроугарској 11. септембра 1914. као Гојко Стојчевић. Рано је остао без родитеља, па га је одгајала тетка. Пошто је био слабашан, поштедела га је сеоских послова и омогућила му да се школује. После завршене ниже гимназије у Тузли и богословије у Сарајеву дошао је у Београд где је уписао Богословски факултет. Ту је ванредно завршио и преостале разреде гимназије да би могао да упише упоредо и медицину. На Медицинском факултету стигао је до друге године, а Богословски је завршио и ту га је затекао Други светски рат. Да би се издржавао, радио је на београдским грађевинама, а онда је отишао у овчарско-кабларске манастире где се у манастиру Благовештење 1946. године замонашио. Од 1955. до 1957. био је на постдипломским студијама на Богословском факултету у Атини. За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957, а посвећен је 21. септембра те године у београдској Саборној цркви. За епископа је устоличен 13. октобра у призренској Саборној цркви. Као епископ сведочио је у Уједињеним нацијама, пред многобројним државницима, о страдању српског народа на КиМ.
Српски патријарх постао је 1990. године. У његово време настава веронауке је враћена у школе, а Богословски факултет у Београдски универзитет.
Почаст утемељивачима српске кошарке
Прва седница Комисије за споменике и називе тргова и улица у новом сазиву одржана је јуче. Осим иницијативе за подизање споменика патријарху Павлу, усвојени су и предлози за подизање обележја утемељивачима српске кошарке и да се булевар у „Београду на води” назове по некадашњем америчком председнику Вудроу Вилсону. За председника комисије изабрана је заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
