Spomenik našim, a svetskim košarkašima
Četiri stuba srpske, ali i svetske košarke – Borislav Bora Stanković, Nebojša Popović, Radomir Šaper i Aleksandar Nikolić biće ponovo spona koja povezuje prošlost i budućnost košarke. Njima u čast, ali i našoj ekipi koja se 1950. u Nici takmičila u kvalifikacijama za Prvo svetsko prvenstvo u košarci, trebalo bi da bude podignut spomenik na Beogradskoj tvrđavi između terena Partizana i Crvene zvezde.
Inicijativu da se na ovaj način odužimo ljudima koji su stvarali istoriju na parketu pokrenula je košarkašica Nataša Kovačević, koja je posle teške saobraćajne nesreće ostala bez noge. Priča o spomeniku deo je projekta o njenom povratku na teren pokrenutog pre tri godine pod nazivom „Skok”.
– Prvi deo ove priče čini dokumentarni film koji prati moj povratak na parket, ali i odnos srpske i francuske košarke, a drugi deo je vezan za podizanje spomenika utemeljivačima srpske košarke.
Trener te ekipe i prvi profesionalni košarkaški selektor jugoslovenske reprezentacije bio je Francuz Anri Hel. Tim je činilo 13 košarkaša od kojih su četvorica kasnije ušla u „Kuću slavnih” i bili stub ne samo jugoslovenske, srpske, već i svetske košarke. To su Bora Stanković, Nebojša Popović, Radomir Šaper i Aleksandar Nikolić – priča Nataša Kovačević.
Obeležje bi trebalo da bude visoko oko tri metra. Postament će biti izgrađen od granita i mesinga, a skulptura od bronze.
Iako je ova reprezentacija sa Francuzom na čelu načelno bila jugoslovenska, svi igrači koji su je činili dolazili su iz ekipa Crvene zvezde i Partizana. Zbog toga je odabrano da spomenik bude podignut na mestu gde se sada nalazi ograda koja razdvaja terene Zvezde i Partizana. Postavljanje ovog spomenika imalo bi dvostruku simboliku – obnavljanje veza između srpske i francuske košarke, ali i rušenje žičane i nekih drugih ograda između ova dva tima.
Velikog uticaja na realizaciju priče o Nataši i multimedijalnom projektu „Skok” ima Aleksandar Miletić, novinar „Politike”, i producentska kuća „Sinesport”. Reditelj filma je Ivica Vidanović.
– Ovaj projekat započet je u avgustu 2015. godine, kada je Nataša potajno razmišljala da se ponovo vrati na teren. Tada niko nije mogao ni pretpostaviti da će ona 11. novembra te iste godine već igrati. To joj je omogućila proteza, čiju je izradu finansirao francuski košarkaški savez. Ovu protezu izradila je firma koja je radila i protezu južnoafričkom atletičaru i paraolimpijcu Oskaru Pistorijusu. Noga za Natašu načinjena je u Parizu, u Ministarstvu odbrane. Sve je izrađeno od najsavremenijih materijala da bi mogla da trči i skače. Posle svega Nataša je htela da skrene pažnju na ljude koji su joj pomogli, ali i da ojača vrlo važnu i veliku priču između ova dva saveza. Došla je na ideju da upravo ovaj spomenik bude most između prošlosti i sadašnjosti, onoga što su košarkaški savezi bili nekada i onoga što mogu biti ubuduće. To što je Hel trenirao našu reprezentaciju čiji su članovi kasnije oblikovali svetsku košarku bio je dodatni motiv – objašnjava Miletić.
Projekat izrade spomenika finansirali bi francuski i srpski košarkaški savezi. O ovom su se saglasili i predstavnici dve države pre mesec dana. Sve je potvrđeno na zajedničkom sastanku ministara sporta Lore Flesel, najtrofejnije francuske olimpijske, i Vanje Udovičića. Veliki napor da ovaj projekat bude realizovan učinili su i Žan-Pjer Sjutat, predsednik Košarkaškog saveza Francuske, Goran Radonjić, direktor ovog saveza, Dejan Tomašević, generalni sekretar Košarkaškog saveza Srbije, ambasada Francuske u Srbiji i Predrag Danilović, predsednik Košarkaškog saveza Srbije.
Dokumentarni film o Nataši još nije gotov.
Planirano je da otvaranje spomenika bude poslednji kadar.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
