Pravi rakiju i reprezentaciju

Da li je trebalo to da prihvati? Mišljenja mogu da budu i ovakva i onakva, ali je prirodna želja svakog da bude selektor. I to na svetskom prvenstvu.

A smena uspešnog selektora? Japanci su u aprilu ove godine umesto Vahida Halilhodžića postavili drugog da im vodi reprezentaciju u Rusiji, a Španci su to uradili samo dan pre početka šampionata. Na Lopetegijevo mesto je preko noći postavljen sportski direktor Jero, koji, kao ni Krstajić, nema neki trenerski staž.

Bilo kako bilo, Krstajić je imao hrabrosti da se lati pravljenja reprezentacije. Pre toga je počeo da pravi rakiju (80 odsto novca zarađenog u Nemačkoj je, kako je rekao, uložio u Srbiji, gde ima i motel) za koju tvrdi da je sto odsto prirodna.

Na početku Svetskog prvenstva i pobede protiv Kostarike izgledalo je da je stavio odlične sastojke u „fudbalsku destileriju”. Protiv Švajcarske i poraza od nje videli smo da je sudija Brih stavio u kazan za pečenje rezultata nešto od čega se dobija mučnina, ali nezavisno od toga ukus „destilata” nije bio baš najbolji.

U okršaju s Brazilom smo se rastali od šampionata sveta i za to nam niko nije kriv. Doduše, jedno kraće vreme mogli smo i da se kucnemo, ali ne stigosmo do zdravice. Preseče je njihov drugi gol.

I sad se postavlja pitanje kako je Krstajić obavio posao kao selektor. Za razliku od pečenja rakije, tu se ne zna prava mera. Eto, na primer, Nemci imaju selektora s iskustvom, i to kakvim, pa iako svetski prvaci odoše kući kad i naši. Svetski vicešampioni Argentinci i evropski prvaci Portugalci, s najvećim zvezdama savremenog fudbala, provukoše se u osminu finala kroz iglene uši. A neki prođoše bez po muke.

Konačni sud o Krstajiću kao selektoru zavisi od toga s kim se upoređuje. Kao i sve ostalo u životu. Ali da želimo više i da to hoćemo jednom i da dočekamo – u to nema sumnje.